Pojava Časnog krsta u Jerusalimu obeležava se svake godine, a vernici ga slave kao poseban trenutak u istoriji hrišćanstva.
U vreme cara Konstansa, sina svetog Konstantina, i patrijarha jerusalimskog Kirila, pojavi se izjutra u devet sati Časni Krst nad Golgotom prostirući se do iznad Gore Maslinske.
Povod za pojavu krsta je slučaj nasleđivanja carskog presta Konstantina Velikog od strane njegovog sina Konstancija, koji je bio dokazani jeretik. Za razliku od njega, svi građani Jerusalema pohitali su u crkvu, kako bi jednoglasno proslavljali ime Isusa Hrista.
Tada se nevernici i jeretici, neprijatelji i hulitelji Hristovog Božanstva, ispuniše stida, videći u pojavi Krsta tako veliku božansku slavu i silu Gospoda Hrista. I na taj način sama stvarnost posvedoči tada, da je hrišćanska vera – prava, istinita i blagočestiva, i ne od visprenih reči spoljašnje mudrosti ljudske sastavljena, već otkrivenjem i silom Duha Svetoga potvrđivana, i nebeskim znamenjima i čudesima posvedočavana.
Ovo prikazanje bilo je razlog da mnogi prihvate pravoslavlje, da se pokaju i prime sveto krštenje.
Prema narodnim običajima, u kasnim večernjim satima valja gledati u nebo i ako vidite četiri zvezde, postavljene tako da obrazuju krst, ispuniće vam se želja. Sutra se uzdržavate od bilo kakvih ženskih poslova, poput šivenja, heklanja, veza…
