Rekordna količina elektronskog otpada od 53,6 miliona tona zabeležena je širom sveta prošle godine, a u poslednjih pet godina, imamo skok od 21%, upozorava izveštaj Ujedinjenih nacija Svetski monitor elektronskog otpada 2020.
Prema procenama, 2030. godine ova cifra će porasti na 74 miliona tona, zbog veće tražnje za električnim uređajima, kraćeg životnog ciklusa aparata, ali i smanjenih opcija za popravke.
Poređenja radi, elektronski otpad koji je nastao prošle godine teži je od svih odraslih ljudi u Evropi. Još slikovitije, reč je količini otpada koja je teška kao 350 brodova za krstarenje Kraljica Meri 2 koji formiraju liniju dugu 125 kilometara.
Samo 17,4% e-otpada je u prošloj godini prikupljeno i reciklirano, što znači da su veoma vredni materijali, poput gvožđa, zlata i bakra završili na otpadu ili u spalionici umesto na tretmanu koji bi omogućio njihovu ponovnu upotrebu. Gubitak u materijalima koji su mogli ponovo da budu upotrebljeni, autori izveštaja procenjuju na 57 mlrd USD, što je suma veća od bruto domaćeg proizvoda mnogih zemalja.
Azija je prošle godine prednjačila u stvaranju ovog otpada, sa 24,9 miliona tona, slede Severna i Južna Amerika (13,1 miliona), pa Evropa (12 miliona). Najmanje otpada proizvele su Afrika (2,9 miliona) i Okeanija (0,7 miliona).
Autori izveštaja podsećaju da elektronski otpad predstavlja značajan rizik za zdravlje ljudi i životne sredine, jer sadrži otrovne aditive ili supstance poput žive. Čak 50 miliona tona žive se godišnje nađe u elektronskom otpadu.
Broj zemalja koje su usvojile nacionalne politike o elektronskom otpadu je porastao sa 61 na 78 od 2014. do 2019. godine, ali sprovođenje propisa, prikupljanje i upravljanje elektronskim otpadom je i dalje na niskom nivou. Osim toga, mnogi regioni nisu harmonizovali svoje propise sa međunarodnom metodologijom, pa autori izveštaja pozivaju svetske lidere da usvoje međunarodno priznat okvir za merenje i praćenje elektronskog otpada.