Danas Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju praznik Svetog apostola Vartolomeja, poznatog u našem narodu i kao Vratoloma ili Vrtoloma. Ovaj praznik prate brojna narodna verovanja, običaji i upozorenja koja se vekovima prenose s kolena na koleno, a vernici ga dočekuju sa posebnim poštovanjem i molitvom.
Sveti Vartolomej bio je jedan od Hristovih apostola koji je propovedao Jevanđelje širom Azije, Indije i Jermenije, gde je podneo mučeničku smrt zbog svoje vere. Njegov život ostao je simbol istrajnosti, odanosti Hristu i spremnosti na žrtvu zarad istine.
Prema predanju, Sveti apostol Vartolomej bio je poznat po blagosti, mudrosti i sposobnosti da teši ljude. Zbog toga je među vernicima uživao veliko poštovanje, a njegova misija ostavila je dubok trag među hrišćanima širom sveta.
Narodna verovanja vezana za ovaj praznik posebno su izražena u Istočnoj Srbiji. Smatra se da na ovaj dan treba izbegavati teške fizičke poslove, rad u polju i aktivnosti koje mogu dovesti do povreda. Deci se savetuje da se ne penju na drveće, dok se kupanje u rekama i jezerima smatra nepoželjnim.
U pojedinim krajevima Srbije veruje se da rad na ovaj praznik može izazvati nevreme, grad ili poplave koje mogu uništiti useve. Zbog toga mnogi domaćini odlažu poljoprivredne radove i dan posvećuju molitvi, odmoru i okupljanju porodice.
Dan Svetog apostola Vartolomeja u narodu je poznat i kao dan kada svetac štiti njive, voćnjake i useve. Veruje se da oni koji poštuju praznik mogu očekivati blagostanje i zaštitu, dok neposlušnost može doneti štetu i nesreću.
Pored toga, narodna tradicija pripisuje Svetom Vartolomeju i isceliteljsku moć. U pojedinim delovima Srbije vernici se mole za zdravlje, zaštitu porodice i izlečenje od bolesti, verujući da svetac pomaže onima koji mu se iskreno obraćaju.
