Svetske populacije sisara, ptica, vodozemaca, gmizavaca i riba u proseku su smanjene za dve trećine za manje od pola veka, otkriva Izveštaj o životu na planeti 2020.

Ilustracija/Pixabay

  • Uzroci su uništavanje životne sredine kroz krčenje šuma, neodrživu poljoprivredu i ilegalnu trgovinu divljim vrstama, što doprinosi izbijanju virusa poput COVID-19
  • Slatkovodna biološka raznovrsnost nestaje mnogo brže od one u okeanima ili šumama – prosečna stopa smanjenja broja populacija slatkovodnih vrsta od 1970. godine iznosi 84%
  • WWF poziva na hitne mere kako bi se trend preokrenuo do 2030. godine, zaustavljanjem uništavanja prirodnih staništa i reformom našeg prehrambenog sistema

Svetske populacije sisara, ptica, vodozemaca, gmizavaca i riba u proseku su smanjene za dve trećine za manje od pola veka, otkriva Izveštaj o životu na planeti 2020. (https://livingplanet.panda.org/sr), svetske organizacije za prirodu WWF. To je velikim delom rezultat uništavanja životne sredine koje doprinosi i pojavi zoonotskih bolesti poput pandemije COVID-19.

Izveštaj o životu na planeti predstavlja sveobuhvatnu studiju stanja naše prirode kroz Indeks života na planeti (Living Planet Index, LPI), koji prati stanje broja populacija divljih vrsta. LPI, obezbeđen od strane Londonskog zoološkog društva (Zoological Society of London), pokazuje kako isti faktori, za koje se veruje da povećavaju mogućnost izbijanja pandemija, stoje iza stope smanjenja od 68% u veličini populacija kičmenjaka između 1970. i 2016. godine. I dok su neki od tih faktora prenamena zemljišta i trgovina divljim vrstama, glavni uzrok dramatičnog smanjenja populacija jeste gubitak i degradacija staništa, uključujući i seču šuma, a sve zbog načina proizvodnje hrane.

“Izveštaj o životu na planeti 2020. ističe kako ubrzano uništavanje prirode, kao posledica ljudskih aktivnosti, ima katastrofalne uticaje ne samo na populacije divljih vrsta, nego i na ljudsko zdravlje i sve druge aspekte naših života”, ističe Marko Lambertini, generalni direktor WWF International. “Ne možemo da zanemarimo dokaze pred nama jer je ozbiljan pad populacija divljih vrsta upozoravajući znak koji ukazuje na kvar sistema”.

Najugroženija je biološka raznovrsnost slatkovodnih ekosistema

Slatkovodna biološka raznovrsnost nestaje brže nego u bilo kom drugom ekosistemu. Od 1900. godine nestalo je više od 70% svetskih vlažnih staništa, a od 1970. populacije slatkovodnih vrsta smanjile su se za 84%, više nego one koje žive u šumama ili okeanima. Svetske reke pretrpane su postojećom i planiranom infrastrukturom, potrošnja vode raste iz godine u godinu, slatkovodna ribolovna područja su prekomerno eksploatisana, a životi miliona ljudi postaju sve nesigurniji. Slično je i u našem regionu.

“U Srbiji smo svedoci velikog napada na naše reke. Planirana je izgradnja preko 800 malih hidroelektrana. Ako dozvolimo da se ovo nastavi, većina potoka i reka biće ugroženo, a njihove vode će presušiti. To će kao posledicu izazvati veliki gubitak biodiverziteta, a lokalne zajednice će morati da podnesu najveći teret”, rekla je Nataša Milivojević iz WWF Adrije.

“Zalažemo se za ponovno razmatranje ovih planova. Reke u Srbiji i dalje su jedne od poslednjih reka slobodnog toka u Evropi, a njihov doprinos lokalnom i globalnom biodiverzitetu je ogroman, kao i njihov uticaj na ljudsko zdravlje. Trebalo bi da pronađemo način da zaštitimo reke, umesto da iz njih izvlačimo zanemarive količine električne energije, pri čemu odabrani pojedinci ostvaruju značajne dobitke. Ukidanjem subvencija za male hidroelektrane, sprovođenjem projekata obnove reka i širenjem mreže zaštićenih područja, možemo da obezbedimo održivu i otporniju budućnost za prirodu i ljude.”

Povećavajući slatkovodnu biološku raznovrsnost, doprinosimo poboljšanju ljudskog zdravlja na različite načine – od smanjenja mogućnosti pojave novih bolesti, do povećanja dostupnosti hrane. Trenutno stanje ukazuje na to da moramo da delujemo odmah. Kako bismo zaustavili gubitak slatkovodne biološke raznovrsnosti, potrebno je da se sprovede ambiciozni plan intervencije. On uključuje omogućavanje prirodnog toka reka, smanjenje zagađenja, zaštitu ključnih vlažnih staništa, zaustavljanje prekomernog izlova ribe i neodrživog iskopavanja sedimenta, kontrolisanje invazivnih vrsta i zaštitu i obnovu veza koje slatkovodna staništa imaju sa okolnim ekosistemima.

Proizvodnja i potrošnja hrane ključni pokretači gubitka biološke raznovrsnosti

Sličan plan neophodan je za celokupnu svetsku biološku raznovrsnost. Stabilizacija i zaustavljanje gubitka prirode biće mogući samo ako hrabro i ambiciozno radimo na očuvanju prirode, i ako promenimo način na koji proizvodimo i konzumiramo hranu. Neophodne promene uključuju efikasnije i ekološki održiviju proizvodnju hrane i njenu trgovinu, smanjenje otpada, te odabir zdravije i ekološki prihvatljivije ishrane.

Pad biološke raznovrsnosti u svetu doprinosi povećanju globalnih nejednakosti, produbljujući podele između globalnog severa i juga. Isto tako, to povećava ranjivost malih zajednica koje će biti najviše pogođene gubitkom prirode. Stoga bi svi planovi za zaustavljanje gubitka prirode trebalo da uključuju i bavljenje temeljnim socijalnim i ekonomskim problemima koji se gubitkom biološke raznovrsnosti samo produbljuju.

Moramo da se usmerimo na pravednu i održivu poljoprivredu i proizvodnju hrane, poštenu naknadu za rad, smanjenje otpada, jednak pristup prirodnim resursima i integrisani pristup obnavljanju i očuvanju prirode. Zajedničko sprovođenje ovih mera će omogućiti brže ublažavanje pritisaka na staništa divljih vrsta. Suprotno tome, ako nastavimo kao do sada, stopa gubitka biološke raznovrsnosti nastaviće da raste.

Svetski lideri moraju odmah preduzeti konkretne korake

Izveštaj o životu na planeti 2020. objavljen je svega nekoliko dana uoči 75. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UNGA), kada se očekuje da će svetski lideri razmotriti napredak postignut u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja, Pariskog sporazuma i Konvencije o biološkoj raznovrsnosti. Generalna skupština UN okupiće svetske lidere, korporacije i civilno društvo kako bi razvili okvir za delovanje nakon 2020. godine i tako označili prekretnicu u postavljanju temelja za hitno potreban novi sporazum za prirodu i ljude.

Generalni direktor WWF International Marko Lambertini zaključuje: “Ako želimo da se nadamo obnovi prirode kako bismo sadašnjim i budućim generacijama pružili jednaku šansu, svetski lideri moraju, pored napora za očuvanje prirode, da omoguće održiviji sistem proizvodnje hrane, na način koji uključuje zaustavljanje krčenja šuma. Obzirom na predstojeću Generalnu skupštinu UN-a, novi izveštaj WWF-a može da pomogne da osiguramo neophodan novi sporazum za prirodu i ljude, kao osnov dugoročnog preživljavanja životinja, biljaka i insekata, te celokupne prirode, što uključuje i čovečanstvo.”

Autor: Nacionalna geografija

Podeli