Оливера Петровић, познатија као Оливера Катарина је српска глумица и певачица.

xxzmagazin.com

 

Оливера Петровић рођена је 5. марта 1940. године у Београду. Током каријера била је позната као Оливера Вучо или Оливера Шакић. Још као мала показивала је склоности ка уметности те је поред основне школе похађала и школу балета. По завршетку основне школе уписује Пету београдску гимназију, а након гимназије Правни Факултет по наговору оца али је убрзо схватила да то није њен позив и напушта факултет. Одлучује да оде у Париз, тамо је остала годину дана а по повратку у Београд уписује позоришну академију. Примљена је у класу професорке Огњенке Милићевић заједно са Петром Краљем, Станиславом Пешић, Миленом Дравић, Бранком Зорић… 1962. године добија стални ангажман у Народном позоришту у представи „Коштана“.

Оливера добија пуно позива из иностранства и у то време је доста путовала по Свету. О њеном гласу и лепоти се писало свугде где је наступала а радио телевизија Италије – РАИ ју је прогласила најлепшим гласом Медитерана. Упоређивана је са највећим светским звездама тог доба а чланак у Њујорк Тајмсу је гласио

Као интерпретатор изворних народних песама и циганских романси одржала је више од стотину концерата широм света, снимила је сингл и ЛП плоче са српском, циганском, грчком, индонежанском и црначком музиком.

Играла је у десетак домаћих и двадесетак иностраних филмова. За филм Гоја награђена је на филмским фестивалима у Москви и Венецији, а њена најпознатија улога је у филму Скупљачи перја (1967) Александра Саше Петровића, који је награђен на филмском фестивалу у Кану.

Оливера Катарина је остала запамћена и као „једина жена пред којом је клечао Салвадор Дали“ након њеног концерта у Паризу, будући да је био одушевљен њеном лепотом и гласом.

Незаборавни су њени снимци изворних народних песама: „Алај ми је вечерас по вољи“, „А што ти је мила кћери“, „Ђелем, ђелем“, „Верка калуђерка“, „Нишка бања“, „Црвена јабука“, „Ево банке, цигане мој“… Певала је шансоне и поп музику: „У име љубави“, „Љубав (седим у једном париском локалу)“, „Причај ми о љубави“, „Буди мој“, „Никад не заборави дане наше љубави“, „Није то, људи, истина“, „Шошана“…

У октобру 2020. награђена је Нушићевом наградом, која се додељује глумцима за животно дело.