Srpska pravoslavna crkva 12. oktobra obeležava Miholjdan, praznik posvećen Svetom Kirijaku Otšelniku, poznatom u narodu i kao Sveti Miholj. Ovaj dan prate brojni narodni običaji i verovanja, a prema narodnoj tradiciji, nakon Miholjdana nastupa prava jesen.
Sveti Kirijak Otšelnik bio je hrišćanski podvižnik koji je najveći deo života proveo u pustinji, daleko od svetovne slave i užurbanog života. Smatra se isceliteljem bolesnih i utešiteljem onih koji pate. Prema crkvenom predanju, upokojio se 557. godine, u 109. godini života.
Miholjdan je krsna slava brojnih pravoslavnih porodica, a Sveti Kirijak se smatra i zaštitnikom moreplovaca. Prema starim običajima, mornari na ovaj praznik nisu isplovljavali, verujući da bi time mogli da uvrede sveca.
Za Miholjdan se vezuju i posebna narodna verovanja. Prema tradiciji, na ovaj dan ne bi trebalo obavljati kućne poslove, dok je poželjno završiti poslove na otvorenom koji ne mogu da čekaju hladnije vreme.
Šta je Miholjsko leto?
Iako Miholjdan označava dolazak jeseni, u ovom periodu često se javljaju dani sa neuobičajeno toplim i prijatnim vremenom. Takav period u narodu je poznat kao Miholjsko leto.
Miholjdan se širom Srbije obeležava u krugu porodice, uz slavske običaje i okupljanja. U pojedinim mestima održavaju se i vašari, zavetine, preslave i litije.
Praznik Svetog Kirijaka Otšelnika tako spaja pravoslavnu tradiciju, porodične običaje i narodna verovanja koja se prenose s generacije na generaciju.
