Visoke letnje temperature predstavljaju ozbiljno opterećenje za organizam i mogu dovesti do različitih zdravstvenih tegoba, od dehidratacije i toplotne iscrpljenosti do opasnog toplotnog udara. Zbog toga je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ objavio preporuke kako građani mogu da zaštite svoje zdravlje tokom tropskih dana.
Stručnjaci ističu da se pridržavanjem jednostavnih saveta o rashlađivanju doma, pravilnoj hidrataciji, ishrani i ponašanju na otvorenom može značajno smanjiti rizik od zdravstvenih komplikacija izazvanih visokim temperaturama.
Rashladite prostor u kojem boravite
Preporučuje se da temperatura u domu tokom dana bude ispod 32 stepena, a tokom noći ispod 24 stepena Celzijusa, posebno kada su u pitanju mala deca, stariji od 60 godina i hronični bolesnici.
Tokom noći i ranih jutarnjih sati treba otvoriti prozore kako bi se prostor rashladio, dok se tokom dana savetuje zatvaranje prozora i spuštanje roletni ili zavesa na sunčanoj strani. Takođe, potrebno je isključiti nepotrebne električne uređaje i izbegavati kuvanje u najtoplijem delu dana.
Ukoliko koristite klima-uređaj, preporučena temperatura je oko 27 stepeni, uz zatvorene prozore i vrata.
Unosite dovoljno tečnosti
Jedna od najvažnijih preporuka odnosi se na redovnu hidrataciju. Zdrave odrasle osobe trebalo bi da popiju između osam i deset čaša vode dnevno, dok je tokom fizičke aktivnosti potrebno unositi i više tečnosti.
Posebno se upozoravaju stariji od 65 godina da piju vodu čak i kada ne osećaju žeđ, jer se sa godinama osećaj žeđi smanjuje.
Treba izbegavati alkohol, kao i veće količine kafe, energetskih i gaziranih napitaka, koji dodatno doprinose gubitku tečnosti.
Birajte laganu hranu
Tokom letnjih dana preporučuje se lagana ishrana sa više voća, povrća, supa i čorbi, dok treba izbegavati tešku, prženu, masnu i jako začinjenu hranu.
Preporučuje se više manjih obroka tokom dana, kao i pažljivo čuvanje namirnica zbog visokih temperatura koje pogoduju njihovom kvarenju.
Izbegavajte sunce u najtoplijem delu dana
Građanima se savetuje da između 10 i 17 časova, kada je sunčevo zračenje najjače, izbegavaju duži boravak na otvorenom.
Ako izlazak nije moguće odložiti, potrebno je nositi laganu odeću svetlih boja, šešir ili kačket, sunčane naočare i koristiti kremu sa zaštitnim faktorom najmanje SPF 30.
Fizičke aktivnosti i teže poslove najbolje je obavljati rano ujutru ili u večernjim satima.
Poseban oprez za starije i hronične bolesnike
Starije osobe, srčani bolesnici i osobe sa dijabetesom spadaju u najugroženije grupe tokom letnjih vrućina.
Njima se savetuje redovno merenje krvnog pritiska ili nivoa šećera u krvi, pravilno čuvanje lekova i konsultacija sa lekarom ukoliko koriste terapiju koja može uticati na regulaciju telesne temperature.
Prepoznajte simptome toplotnog udara
Batut upozorava da je važno na vreme prepoznati prve znake problema izazvanih visokim temperaturama.
Među najčešćim simptomima su:
- jaka žeđ i dehidratacija,
- malaksalost i vrtoglavica,
- grčevi u mišićima,
- mučnina,
- ubrzano disanje.
Najopasnije stanje je toplotni udar, kada telesna temperatura prelazi 40 stepeni, koža postaje vrela i suva, a osoba može biti zbunjena ili izgubiti svest. U tom slučaju potrebno je odmah pozvati Hitnu pomoć, osobu premestiti u hlad, skinuti višak odeće i rashlađivati telo do dolaska lekara.
Stručnjaci apeluju i na građane da tokom vrelih dana redovno obilaze starije članove porodice, komšije i osobe koje žive same, jer upravo oni najčešće trpe posledice ekstremnih temperatura.
