Uprava za poljoprivredno zemljište objavila je konkurs za zakup preko 450.000 hektara zemljišta u državnoj svojini, izdato je oko 275.000 hektara, a država želi da u narednom periodu povećava površine oranica izdatih u zakup, prenosi Politika.

Pexels

Zemljište je davano u zakup po osnovu prava prečeg zakupa i putem javnog nadmetanja, a najviše neizdatih površina su zapravo pašnjaci, livade, močvare i zapušteni voćnjaci.

Da bi animirali poljoprivrednike, takve parcele potencijalnim korisnicima država nudi besplatno, a u nadležnoj upravi za taj list navode da je u poslednje tri godine 5.255 hektara zaparloženog zemljišta poljoprivrednicima dato na korišćenje za nula dinara.

“Interesovanja ima i očekujemo da će ga biti još više… Na taj način dobijamo potpuno nove površine i novu vrednost u oblasti poljoprivredne proizvodnje, što direktno utiče na povećanje bruto domaćeg proizvoda, iz dela koji se odnosi na agrar”, izjavio je za Politiku direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Branko Lakić.

Zakon propisuje mogućnost da se zaparloženo zemljište da gazdinstvima na korišćenje bez naknade na period do pet godina, uz obavezu poljoprivrednika da ga stavi u funkciju proizvodnje.

Posle isteka tog perioda, moguće je produžiti korišćenje na 25 godina, pod uslovom da se na njemu obavlja poljoprivredna proizvodnja na manje od deset hektara, dok je za veće površine uslov da korisnik dobije odobrenje ministarstva za investicione radove na tom zemljištu.

Lakić objašnjava da poljoprivrednik kao preduslov mora da investira u raskrčivanje i pripremu zemljišta za proizvodnju, a da, dok ne izvrši tu obavezu, zakupac ne plaća ništa.

Nakon toga, zakupac može da podnese zahtev za investiciona ulaganja da bi ga dobio na 25 godina korišćenja.

Lakić dodaje da raščišćavanje zemljišta nije jeftino, da košta od 1.000 do 2.500 evra po hektaru jer se koristi najteža mehanizaciji “zbog čega se samo ozbiljni poljoprivrednici odlučuju za to”.

Autor: Politika

Podeli