Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Vozdviženje (podizanje) Časnog krsta, praznik u narodu poznat kao jesenji Krstovdan. Ovaj dan posvećen je uspomeni na događaj kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kojem je raspet Isus Hristos na Golgoti.
Krstovdan je u crkvenom kalendaru označen crvenim slovom, a vernici ga obeležavaju postom – mnogi tog dana jedu samo hleb i grožđe. U narodu je ukorenjena i izreka: „Ko se krstom krsti, za Krstovdan posti.“
Prema predanju, nakon otkrića carice Jelene, patrijarh Makarije je pred okupljenim narodom uzdigao Časni krst, zbog čega je ovaj praznik u bogoslužbenom kalendaru dobio naziv Vozdviženje. Pored toga, na ovaj dan crkva se seća i povratka Časnog krsta iz Persije u Jerusalim.
Krst je vekovima bio čuvan u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja, sve do 614. godine, kada su Persijanci zauzeli Jerusalim. Danas se Krstovdan proslavlja dva puta godišnje – jesenji, 27. septembra, i zimski, 18. januara.
S praznikom su povezana i narodna verovanja. Smatra se da ako je na Krstovdan oblačno, predstoji zima bogata snegom, dok vedro nebo nagoveštava sušnu godinu. Tog dana bere se i posvećuje bosiljak, za koji se veruje da štiti od negativne energije.
Za razliku od mnogih drugih praznika obeleženih crvenim slovom, kada se kućni poslovi izbegavaju, na Krstovdan je, prema običaju, poželjno srediti dom i pripremiti ga za zimu. Veruje se da, ukoliko se to ne učini, tokom cele godine ništa neće ići kako treba.
