Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog Martina Ispovednika, papu Rimskog, velikog borca za pravoslavnu veru i zaštitnika nepravedno oklevetanih.
Sveti Martin izabran je za papu Rimskog 649. godine, u vreme kada je hrišćanski svet potresala jeres monotelitstva, učenje po kome je u Hristu postojala samo jedna volja. Svetitelj se snažno suprotstavio ovom učenju i sazvao sabor od 105 episkopa na kome je jeres osuđena.
NJegov stav izazvao je gnev vizantijskog cara Konstansa II i carigradskog patrijarha Pavla. Car je najpre pokušao da ga ukloni, a potom je Sveti Martin uhapšen pod lažnim optužbama da sarađuje sa Saracenima i da ne poštuje Presvetu Bogorodicu.
Iako je sve optužbe odlučno odbacio, Sveti Martin je okovan i odveden u Carigrad, gde je dugo mučen u tamnici, glađu i bolešću. Na kraju je prognan u Herson, gde je posle dve godine stradanja preminuo, ostajući do kraja veran pravoslavnoj veri.
Prema narodnom verovanju, Sveti Martin se smatra zaštitnikom onih koji su nepravedno optuženi i oklevetani. Zato se veruje da bi danas posebno trebalo uputiti molitve za istinu, pravdu i duhovnu snagu, kao i oprostiti onima koji su nas povredili ili nepravedno osudili.
