Vaskršnji post, koji važi za najstroži i najduži u pravoslavnoj tradiciji, ove godine počinje danas, 23. februara i traje do 11. aprila, uoči najvećeg hrišćanskog praznika – Vaskrsa, koji se proslavlja dan kasnije. Prema učenju Srpska pravoslavna crkva, suština posta nije samo u uzdržavanju od određene hrane, već pre svega u iskrenom pokajanju, molitvi i duhovnom preobražaju.
Osnovni zadatak posta jeste telesna i duhovna priprema za praznik Vaskrsenja Hristovog. Tokom ovog perioda vernici se uzdržavaju od mesa, jaja, mleka i mlečnih proizvoda, odnosno hrane životinjskog porekla. Vino i ulje dozvoljeni su subotom i nedeljom, kao i na praznik Mladenci, dok se riba može jesti samo na Blagovesti i Cveti. Ostalim danima posti se „na vodi“, posebno strogo sredom i petkom.
Prva tri dana prve nedelje posta tradicionalno se poste naročito strogo. I poslednja, Stradalna nedelja, provodi se u pojačanom uzdržanju. Na Veliki četvrtak dozvoljeni su ulje i vino, dok se na Veliki petak vernici uzdržavaju od hrane i pića do iznošenja plaštanice, nakon čega se uzima lagan obrok na vodi. Strogo se posti i na Veliku subotu.
Sedam nedelja – sedam duhovnih koraka
Vaskršnji post sastoji se od sedam nedelja, od kojih svaka ima poseban značaj:
Čista (Todorova) nedelja – prvi dani obeleženi su strogim postom, a prema narodnom običaju nekada se nije kuvalo, već se jela ranije pripremljena hrana.
Pačista nedelja – od ponedeljka do petka posti se na vodi, dok su vikendom dozvoljena jela na ulju.
Krstopoklona nedelja – vernici se poklanjaju Časnom krstu i posebno paze na duhovnu uzdržanost.
Sredoposna nedelja – vreme kada se vernici pozivaju na uzdržavanje od ružnih reči i posvećenost radu i molitvi.
Gluva nedelja – period tišine, pokajanja i izbegavanja svakog vida veselja i zabave.
Cvetna nedelja – u znaku je prirode, cveća i običaja pletenja venčića od vrbovih grančica.
Stradalna nedelja – poslednja nedelja pred Vaskrs, posvećena strogom postu, molitvi i sećanju na Hristova stradanja.
Molitva kao suština posta
Pored uzdržanja od hrane, molitva ima centralno mesto u ovom periodu. Duhovnici podsećaju da nisu neophodne složene molitve, već iskreno obraćanje Bogu.
