I večeras, 7. februara, u Kostolcu, petnaestominutnom tišinom odata je počast stradalima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Prisutnima se obratio Slavoljub Mladenovic, poljoprivrednik iz Petke:
„Kada sam kao roditelj odlazio na roditeljske sastanke, video sam na zidu piše, znanje je moć. Moja deca su baš ovde, u ovoj školi dobili tu moć. Svi su završili fakultete. Jedno dete je magistar farmacije, drugo ekološko-sanitarni inženjer, a treće stipendista prestižne svetske fondacije Maria Kiri i doktorand na univerzitetu u Tallinu.
U Estoniji je prošle godine dobio nagradu za doprinos nauci. Da li bi to sve postigli, da nisu imali podrške nas roditelja i svojih učitelja i nastavnika? Mi, roditelji i prosvetni radnici, treba da budemo na istoj strani, kako bismo decu izveli na pravi put. A za taj pravi put pored znanja treba i vaspitanje. I tu opet mi, roditelji i prosvetni radnici,
Kučno i školsko vaspitanje stvoraju ljude sa ispravnim vrednostima koji na pošten način stižu do cillja i pomažu svoj narod. Nažalost. Takvi dobri, vaspitani, pošteni, bez kupljenih diploma, puni znanja, ali koje ne trpe ucene i ponižavanja, sve više odlaze u svet. Znam da i naš Kostolac plaća današnji danak u inteligenciji, jer nam odoše baš oni na koje je ova škola najponosnija. Zbog toga sam ovde, da ih podržim i da kažem da radimo pravu stvar i to ne samo zbog sebe, nego i zbog naše dece i nas, roditelja“.
Gordana Slavković, nastavnica srpskog jezika i književnosti u osnovoj školi „Jovan Cvijić“ Kostolac je istakla da je njen tekst „Lični stav“ napisan početkom prvog polugodišta, pre svega iz prosvetarskog ugla, ali da za svakog postoji ovde po neka rečenica koju možete da prihvatite i da izgradite svoj lični stav.
„…Već me je dva meseca stid što nas studenti vuku iz blata, podmeću svoju kičmu i trpe nasilje. Mislim da mi,
njihovi učitelji, treba da budemo ponosni što su u ovakvom moralnom brlogu sačuvali zdravu pamet, dostojanstvo, hrabrost, duhovitost i kreativnost. Ponosna sam na njih i smatram da mi je obaveza da ih podržim. Zbog toga ne prihvatam ograđivanje od studenata. Ograđujem se od svih sindikata i prošlih i budućih, žao mi je što sam uopšte toliko vremena i bila član onih koji su nas svaki put izdali i dozvolili da budemo poslednja rupa na svirali. Ograđujem se od politike bilo koje vrste i od pozicije i od opozicije. Nama niko neće pomoći sem nas samih. Niko od nas ne zna dali će i kako uspeti ovaj, čini mi se, poslednji pokušaj da nešto promenimo. Zbog toga svako od nas na osnovu svog znanja, pameti, iskustva i kritičkog sagledavanja stvarnosti treba da zauzme svoj stav, kakav god, samo da se posle toga ne kaje i ne stidi“.
Magdalena Redžović govorila je stihove pesme „Najlepša zimska želja“.
Nakon pesme „Za milion godina“ koje su otpevale Jelena Đorđević i njene koleginice, usledila je protestna šetnja.
