Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Cara Konstantina i caricu Jelenu.

Foto: Vikipedija

Kult cara Konstantina i njegovej majke je naročito negovan kod Grka i Rumuna, pa se kaže da je kod njih Konstantin kao kod Srba Sveti Sava.

Konstantin Flavije Valerije, potonji car Konstantin Prvi, rođen je 274. u Naisusu (Nišu), od oca Konstancija Hlora i majke Jelene. Posle smrti oca, 306. godine, od vojske je proglašen za avgusta (savladara) severozapada Rimskog carstva. Iako mnogobožac, bio je blag prema hrišćanima.

Odmah po dolasku na presto, imao je car Konstantin tri velika neprijatelja: tiranina Maksencija u Rimu, Skite na Dunavu, i Vizantiju. Pred borbu sa Maksencijem, po predanju, na nebu mu se ukazao sjajan krst kao znak pobede, uz reči “ovim pobeđuj”!  On je naredio da se iskuje veliki krst koji je nošen pred vojskom, i ovu borbu okončao je kao svoju veliku pobedu.

Odmah potom Konstantin je izdao znameniti Edikt u Milanu 313. godine, kojim je prestao progon hrišćana.  Posle pobede nad Vizantijom, sagradio je divan prestoni grad na Bosforu i nazvao ga Konstantinopoljem. Kada se car teško razboleo, javili su mu se apostoli Petar i Pavle i savetovali da ga episkop Silvestar krsti. Posle toga strašna bolest nestala je sa njegovog tela.

Sveta Jelena, careva majka, radila je mnogo za veru Hristovu, a kada je bila u Jerusalimu pronašla je časni krst Gospodnji i sazidala crkvu Vaskrsenja na Golgoti, a potom i mnoge druge crkve na Svetoj Zemlji. U svojoj 80. godini umrla je ova sveta žena 327. godine, a car Konstantin poživeo je još deset godina iza svoje majke. Umro je u gradu Nikomidiji 337. godine, a sahranjen u crkvi Svetih apostola u Carigradu.

Prema narodnom predanju, koje je zapisano u 17. veku, manastir Tvrdoš su podigli vizantijski car Konstantin i njegova majka – sveta carica Jelena u četvrtom veku. Ovaj praznik se, kao gradska slava, posebno svečano proslavlјa u Nišu – gradu gde je i rođen ovaj mnogozaslužni utemelјivač hrišćanstva. Kao esnafsku slavu ovaj praznik proslavlјaju kujundžije i železničari.

Podeli