Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 27. oktobra, obeležavaju praznik Svete Petke, jedne od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavlju. Prepodobna mati Paraskeva, u narodu poznata kao Sveta Petka, posebno se poštuje među vernicima koji joj se obraćaju molitvama za zdravlje, mir i zaštitu porodice.
Sveta Petka živela je u 10. i 11. veku. Rođena je u Epivatu, nedaleko od Carigrada, u pobožnoj hrišćanskoj porodici. Nakon smrti roditelja, svoj život posvetila je veri, molitvi i pomaganju siromašnima.
Prema hrišćanskom predanju, napustila je porodični dom i otišla u Svetu zemlju, gde je živela podvižničkim životom. Pred kraj života vratila se u rodni kraj, gde je i preminula.
Njene mošti su tokom istorije više puta prenošene, a danas se nalaze u Jašiju, u Rumuniji, gde ih posećuje veliki broj vernika.
Običaji i verovanja za Svetu Petku
Sveta Petka se u srpskom narodu smatra zaštitnicom žena, dece i porodice. Naročito joj se mole žene za zdravlje i napredak svojih najbližih.
Prema narodnim običajima, na ovaj dan vernici odlaze u crkve i manastire, pale sveće i upućuju molitve svetiteljki. U pojedinim krajevima Srbije sačuvana su i verovanja da na praznik Svete Petke treba izbegavati teške kućne poslove i posvetiti se molitvi, miru i porodici.
Sveta Petka jedna je od najčešćih krsnih slava u Srbiji, a njen praznik okuplja brojne porodice i vernike.
Vernici koji slave Svetu Petku kao krsnu slavu danas u svojim domovima dočekuju goste i obeležavaju praznik u duhu pravoslavne tradicije.
Sveta Petka podseća vernike na značaj vere, milosrđa, skromnosti i brige o bližnjima.
