Српска православна црква слави Лазареву суботу или Врбицу, празник који се увек слави суботом, у шестој недељи поста, а посвећен је сећању на васкрсење Лазара и улазак Христа у Јерусалим којег су дочекала деца. Зато се овај празник зове још и Лазарева субота, и сматра се радосним, дечијим празником.

Foto: Pixabay

 

На Лазареву суботу обичај је да се носе гранчице врбе, чиме се симболично представља свечани Христов улазак у Јерусалим на Цвети, када су пред њега деца бацала палмине гранчице радујући се његовом доласку.

Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и уцркву се уносе млади врбови листари, тек улистали. Пошто се врба освети,свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма сацрквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе. Овај празник је искључиво празник деце. За тај дан мајке свечано обуку своју децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, доносе, свечано обучену, цркви, купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.

Аутор: РТВ Бисер, СПЦ