U Požarevcu je održan Lokalni dijalog o rodnoj ravnopravnosti, tokom kojeg su predstavljeni rezultati istraživanja o percepciji muškaraca o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji. Skup je organizovala institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, sa ciljem da se kroz razgovor sa predstavnicima lokalne samouprave, institucija i organizacija civilnog društva ukaže na izazove i mogućnosti za unapređenje jednakih prava i prilika za žene i muškarce.
Učesnici su imali priliku da se upoznaju sa rezultatima istraživanja sprovedenog na uzorku od 1.200 ispitanika iz cele Srbije, koje je ispitivalo stavove muškaraca o rodnoj ravnopravnosti, njihovom razumevanju položaja žena u društvu i spremnosti da doprinesu promenama u svakodnevnom životu.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević istakao je da istraživanje pokazuje kako veliki broj muškaraca smatra da su pitanja rodne ravnopravnosti već rešena, ali da odgovori na konkretnija pitanja otkrivaju drugačiju sliku.
„Dobro je da vidimo kakvi su stavovi muškaraca o rodnoj ravnopravnosti. Većina smatra da su ta pitanja rešena, ali kada ih pitate da li žele da vide više žena u politici ili na mestima gde se donose odluke, njihovi stavovi se menjaju. To pokazuje da veliki broj muškaraca još uvek ne razume u potpunosti šta znači ravnopravnost“, rekao je Antonijević.
On je naglasio da je upravo zbog toga važno razgovarati sa lokalnim samoupravama koje sprovode lokalne akcione planove i mere rodno odgovornog budžetiranja.
„Želimo da predstavimo rezultate istraživanja, pokrenemo zajedničke inicijative i doprinesemo promeni stavova, jer je nedopustivo da mislimo da problemi ne postoje, dok žene svakodnevno ukazuju na prepreke sa kojima se suočavaju“, rekao je Antonijević.
Govoreći o izazovima, ukazao je da su nasilje u porodici, neravnopravno nasleđivanje i pritisci da se žene odreknu imovine u korist muških članova porodice i dalje prisutni u pojedinim sredinama.
„To nisu jednake šanse. Potrebno je raditi na ekonomskom osnaživanju žena, jednakim zaradama i većoj zastupljenosti žena u upravljačkim strukturama, što su i ciljevi savremenih evropskih politika“, poručio je Antonijević.
Dodao je da se situacija u različitim delovima Srbije ne razlikuje značajno, ali da osobe sa višim stepenom obrazovanja, kao i pripadnici marginalizovanih grupa, poput osoba sa invaliditetom ili pripadnika romske zajednice, pokazuju veću senzibilnost prema pitanju rodne neravnopravnosti.
Posebno je naglasio značaj lokalnih tela za rodnu ravnopravnost.
„Jedan od ključeva je da kroz lokalne akcione planove i tela za rodnu ravnopravnost budemo što bliže građanima. Cilj nam je da razgovaramo sa ženama u lokalnim zajednicama i da na probleme reagujemo brzo i efikasno“, rekao je Antonijević.
Gradonačelnik Požarevca Saša Pavlović izrazio je zadovoljstvo što je grad domaćin lokalnog dijaloga i istakao da je Požarevac u prethodnim godinama ostvario značajan napredak u oblasti rodne ravnopravnosti.
„Grad Požarevac je u proteklih nekoliko godina napravio dobar pomak kada je reč o rodnoj ravnopravnosti. Trudili smo se da i u političkom sistemu, ali i u lokalnoj samoupravi obezbedimo veliku zastupljenost žena. Rodna ravnopravnost treba da postoji ne samo na papiru, već i u praksi“, rekao je Pavlović.
On je dodao da je sa poverenikom razgovarao i o drugim aspektima ravnopravnosti, uključujući položaj osoba sa invaliditetom i drugih društvenih grupa.
„Kroz saradnju sa institucijom Poverenika možemo da sagledamo gde postoje problemi i na osnovu njihovih saznanja unapredimo politike koje sprovodi lokalna samouprava“, istakao je gradonačelnik.
Pavlović je naveo da u Požarevcu funkcionišu Komisija i Savet za rodnu ravnopravnost, kao i da je rodno odgovorno budžetiranje postalo sastavni deo planiranja i analize gradskog budžeta.
„To je relativno nova oblast i svi još učimo, ali se vidi da postoji snažna volja države da kroz programe, projekte i nove alate unapredi rodnu ravnopravnost i na lokalnom nivou“, rekao je Pavlović.
Tokom dijaloga posebno su razmatrane teme podele porodičnih obaveza, učešća muškaraca u roditeljstvu, položaja žena na tržištu rada, ekonomskog osnaživanja žena i njihovog učešća u donošenju odluka u porodici i društvu.
Zaključeno je da se rodna ravnopravnost ne ostvaruje isključivo donošenjem zakona, već promenom društvenih stavova, navika i svakodnevnog ponašanja. Istaknuto je da lokalni dijalozi predstavljaju važan mehanizam za povezivanje institucija, građana i organizacija, kao i za kreiranje preporuka koje će doprineti izgradnji ravnopravnijeg društva.
