Veliki petak smatra se najtužnijim danom u hrišćanstvu, kada se vernici sećaju stradanja i raspeća Isus Hrista na Golgoti. Ovaj dan obeležava se u miru, tišini i molitvi, bez veselja i uobičajene svakodnevne užurbanosti.
Crkva se na Veliki petak podseća događaja od izvođenja Hrista pred sud Pontije Pilata, pa sve do njegovog raspeća, skidanja sa krsta i polaganja u grob. Zbog simbolike tuge, ne služi se liturgija, osim u retkim slučajevima kada se poklopi sa praznikom Blagovesti. Takođe, od Velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se crkvena zvona, jer ona simbolizuju radost.
Posebno mesto u obeležavanju ima plaštanica – platno u koje je, prema predanju, bilo umotano telo Hristovo nakon skidanja sa krsta. Ona se na Veliki petak iznosi u crkvu, polaže na ukrašen sto, a vernici je celivaju. U pojedinim krajevima postoji običaj da se prolazi ispod plaštanice, verujući da to donosi zdravlje i zaštitu.
Ovaj dan prati i niz običaja i verovanja. Izbegavaju se kućni i poljski poslovi, kao i rad sa oštrim predmetima, iglom, koncem i ekserima. U narodu postoji verovanje da bi se time simbolično „povređivale rane“ Isusa Hrista. Takođe, ne konzumiraju se kopriva i vino, jer vino predstavlja Hristovu krv.
Crkva propisuje najstroži post – na vodi, bez ulja i ribe.
U većini krajeva Srbije, na Veliki petak se tradicionalno farbaju uskršnja jaja. Prvo obojeno jaje, takozvana čuvarkuća, farba se u crvenu boju i čuva tokom cele godine kao simbol zaštite doma.
Veliki petak prate i brojna narodna verovanja – smatra se povoljnim danom za kalemljenje voća, dok vremenske prilike navodno ukazuju na rod u godini: kiša najavljuje slabiji prinos šljiva, dok sunčano vreme obećava dobru berbu.
Veliki petak nije samo praznik, već dan duboke simbolike, posvećen miru, veri i poštovanju Hristove žrtve.
