Pravoslavni vernici u Srbiji danas obeležavaju Blagovesti, jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika, posvećen Presvetoj Bogorodici. Ovaj praznik slavi se u znak sećanja na dan kada je arhanđel Gavrilo javio Devici Mariji blagu vest – da će roditi Isusa Hrista, Sina Božjeg i Spasitelja sveta.
Prema jevanđelju apostola Luke, upravo na ovaj dan započela je nova istorija čovečanstva.
Blagovesti su u crkvenom kalendaru obeležene crvenim slovom, a posebno poštovanje ukazuju im žene, naročito one koje žele potomstvo. Tog dana mnoge odlaze u crkve i manastire, mole se Bogorodici i traže blagoslov za porodicu i majčinstvo.
Za Blagovesti su vezani brojni narodni običaji koji se i danas poštuju:
Žene se mole Bogorodici za zdravlje i porod
Prema verovanju, na ovaj dan ne treba se češljati
Ustaje se rano i čisti kuća „od zla“
Dan počinje pesmom i dobrim mislima
Pale se vatre uoči praznika kao simbol pročišćenja
Takođe, u narodu postoji verovanje da se posle Blagovesti tek „računa“ da je zima prošla, pa počinju poljski radovi – setva, kalemljenje i obrada zemlje.
Posebno zanimljivo narodno pravilo kaže da se na ovaj dan ne pominju zmije, jer se veruje da tada izlaze iz zimskog sna.
Od Blagovesti pa do Velikog petka, prema narodnom verovanju, smatra se povoljnim periodom za pokretanje važnih životnih koraka – bilo da je reč o poslu, gradnji ili donošenju krupnih odluka.
Vernici veruju da sve što se započne u ovom periodu može doneti uspeh i blagostanje tokom cele godine.
