Dok se za Božić u srpskim domovima lomi česnica, za Mali Božić, praznik Svetog Vasilija Velikog koji se obeležava 14. januara, na trpezi se nalazi poseban obredni hleb – vasilica. Ovaj drevni običaj neguje se vekovima širom Srbije, a veruje se da donosi slogu, mir i blagostanje porodici u novoj godini.
Vasilica je poznata pod raznim imenima, u zavisnosti od kraja: vasuljica, maslenica, papuljica, gruvanica, baranica ili paprenica. Iako se razlikuju nazivi i recepti, simbolika je ista – ovaj hleb predstavlja zajedništvo porodice i dobar početak nove godine.
Tradicionalno, vasilica se ukrašava sa tri uvezane trske ili tri drenove grančice povezane crvenim koncem, što simbolizuje Sveto Trojstvo. Kao i česnica, ona se lomi za trpezom i deli među ukućanima, a u nekim krajevima i sa prvim komšijama, kako bi tokom cele godine vladali sloga, mir i dobri odnosi.
Za razliku od česnice, u vasilicu se ne stavlja novčić. U pojedinim krajevima puni se sirom kako bi godina bila bogata i rodna, dok se negde premazuje medom, da bi naredni meseci bili slatki i radosni. Postoje i slane i slatke varijante – od proje i pogače, do kolača nalik slatkom hlebu.
Običaj mešenja vasilice za Mali Božić duboko je ukorenjen u narodnoj tradiciji i predstavlja spoj hrišćanske vere i starijih narodnih verovanja o novom početku. I danas, u mnogim domovima, ovaj obredni hleb ostaje simbol topline doma, porodične bliskosti i nade da će nova godina doneti zdravlje, sreću i blagostanje.
