Југословенско драмско позориште основано је 03. априла 1947. године као репрезентативно позориште наднационалног карактера. Многи најзначајнији глумци других културних центара из Загреба, Новог Сада, Сарајева, Сплита, Љубљане и других градова позвани су да учествују у стварању позоришта. Познати редитељ Бојан Ступица постављен је на чело куће као уметнички руководилац. Ступица и критичар Ели Финци, поставили су темеље репертоарске оријентације ЈДП-а као позоришта високог литерарног нивоа. То ће остати основа до данашњег дана, с тим да је, поред литерарног, елемент сценског добио равноправно место.

Nenad Petrovic

Прве сезоне прошле су у знаку приказивања светске и домаће класике. Редитељи који су у то време створили славу ЈДП-а, Бојан Ступица, Мата Милошевић и Томислав Танхофер били су између рата већ под утицајем европског модернизма.

Дух, значај и престиж Југословенског драмског позоришта, познати старијима, али и на другачији начин блиски публици која је свој укус у театру формирала од средине осамдесетих наовамо, у време када је Јован Ћирилов у својих четрнаест управничких сезона устоличио ЈДП као репрезентативно позориште савременог сценског израза у оквирима ширим од бивше државе, нису угасли ни током кризних година.

Седамнаестог октобра 1997. Југословенско драмско позориште захватио је пожар који је уништио Велику сцену и готово целу зграду. Чинило се тада како је то коначни крај једне утопије. Уз велики напор управе – Бранко Цвејић (прво као заменик директора, а потом као директор куће од 2002) и Горчин Стојановић (директор од 2001. и уметнички директор од 2002) – и уз суштинску помоћ Града и градског секретеријата за културу, Велика сцена поново је отворена 23. маја 2003. премијером Родољубаца Јована Стерије Поповића у режији Дејана Мијача. Циљ Југословенског драмског позоришта притом није мењан: врхунска извођачка уметност у садејству са отвореношћу, храброшћу, ексклузивношћу у избору тема и материјала за своје представе.

Kласика на нов начин, домаћа и страна, савремени прекретнички комади, а увек и на првом месту домаћи текстови су стубови на којима, у складу са сопственом традицијом, почива висока зграда духа, стила и укуса звана Југословенско драмско позориште. У Југословенском драмском позоришту играју се дела светских класика: Шекспир, Молијер, Kлајст, Чехов, Островски, Достојевски. На сцени ЈДП-а велики успех бележе и домаћи драмски текстови, како класичих аутора попут Стерије и Нушића тако и савремених писаца Биљане Србљановић, Угљеше Шајтинца, Милене Марковић. Ту су свакако и дела савремених аутора из Британије, Италије, Немачке, Русије… Позориште је остало доследно својој традицији да значајне драмске текстове постављају релевантна редитељска имена (Дејан Мијач, Егон Савин, Паоло Мађели, Слободан Унковски, Душан Јовановић, Јагош Марковић, Горчин Стојановић, Александар Поповски) истовремено оставаљајући своја врата широм отворена новим снагама, које ће наставити да граде на овим срећним и виталним темељима. У Југословенском драмском позоришту се води брига о ансамблу, тако да су у њему и сада најбољи глумци различитих генерација.

Југословенско драмско позориште има три сцене: Сцена „Љуба Тадић“ која прима 586 гледалаца, Театар „Бојан Ступица“ чија је реконструкција у припреми и Студио ЈДП за 112 гледалаца. Студио ЈДП отворен је 2004. године за представе камерног и експерименталног карактера.

Југословенско драмско позориште отворено је за међутеатарску сарадњу и умрежавање с кућама сличне провенијенције и карактера. Маја 2005. Југословенско постало је члан Европске позоришне конвенције (ЕТЦ), а 2006. примљено је у Унију театара Европе (УТЕ), мрежу најзначајнијих позоришних кућа Европе. 15. новембра 2014, Југословенско драмско позориште и град Београд одређени су за једно од седишта УТЕ.

Извор/Фото: ЈДП