Очеви у Србији тешко се одлучују да оду на породиљско боловање. Да ли зато што већина сматра да то није природна позиција мушкарца или је поједине тате срамота од тога шта ће им рећи околина или пак неки чак ни не знају да имају ову могућност?

Kоји год да је разлог или оправдање, према најновијим подацима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, укупно 328 очева током 2019. године користило је своје право на различите видове одсуства да би се бринули о својој деци (породиљско одсуство, одсуство ради неге детета и одсуство ради посебне неге детета).

Процедура сигурно није проблем

Постоје предрасуде и да је компликована процедура за одлазак очева на породиљско боловање. Заправо је врло слична оној када мама отвара боловање. Породиљско боловање које траје од најкасније 28 дана пред порођај, па до пуна три месеца након порођаја, може да користи искључиво мама, осим у посебним случајевим: када мајка напусти дете, услед смрти мајке, издржавања затворске казне или кад је из неких других разлога мајка оправдано спречена да води рачуна о беби, као што је, на пример, хоспитализација услед болести. Одсуство ради неге детета надовезује се на породиљско боловање и могу га користити оба партнера, али не истовремено.

Према подацима Министарства за рад, очеви који користе ово своје право углавном имају између 30 и 40 година, док се на овај вид боловање најмање одлучују мушкарци са више од 50 година, као и они до 30 година.

Шта је исплативије

Јасмина Михњак, психолог и уредница портала Бебац каже да се нажалост, мотиви одласка на одсуство ради неге детета код нас разликују у односу на друге земље.

„На основу нашег искуства родитељи најчешће калкулишу и доносе одлуку на основу тога шта им је исплативије. То значи да често одсуство узму очеви чије супруге немају довољну новчану накнаду, тако да нису увек у питању маме које више зарађују. Важно је напоменути да је споран Закон о финансијској подршци породици са децом у великој мери умањио накнаде женама које зарађују више од три просечне плате. Уз трошкове које не могу да покрију са толико умањеним примањима, често им је исплативије да се врате на посао. Нажалост, нису ретке ситуације у којима се жене на високим позицијама условљавају да се раније врате на посао, а све по угледу на неке друге земље у којима највише три месеца након порођаја маме почињу да раде. Прећутно и неформално у таквим компанијама постоји правило: Или се врати брзо или ти следи нижа позиција или чак и отказ“, наводи Михњак.

Држава и послодавци да подрже очеве

Поједини послови сами по себи не дозвољавају одсуство са рада на дуг временски период јер се губи континуитет, па жене самовољно одлучују да се раније врате на радно место. То је још један од разлога да се одсуство са посла, а самим тим и брига око бебе подели између супружника.

„Данас су партнери равноправнији у свим пословима, али кад беба дође на свет нужно се враћамо у патријахални модел, код нас посебно. Мушкарци чувају посао, а жене децу. Зато ова мера омогућава и оцу да буде уз бебу, доприноси да се обоје пођеднако брину о њој од првог дана, а да са друге стране оба партнера равноправно учествују и у свом пословном животу и улози која им такође обома припада“, истиче Михњак.

Према њеном мишљењу, било би добро да и тата и мама у првим данима што дуже буду заједно са својом бебом и да их држава и послодавци у томе подрже.

„Важно је да се тате подстичу у томе да је родитељство најлепша, али и захтевна улога и да је не чини само игра са дететом, већ све оно што носи та велика прва година у којој највише растемо кад растемо сви заједно.  Не постоје никакви докази који иду у прилог томе да се маме боље сналазе у родитељској улози. Мит о материнском инстинкту је давно оповргнут, а нова улога пођеднако тешка и мамама и татама. Жене се ипак више брину о беби јер се тате касно укључују“, каже Михњак.

Истраживање на ову тему др Драгана Станојевића, доцента на Kатедри за социологију Филозофског факултета у Београду, показало је да је тек сваки двадесети отац у нашој земљи комплетно укључен у родитељство. Четвртина очева уопште није укључена у негу деце, 12 процената је веома ниско укључено, а око трећина њих је високо укључена.

„Нега деце подразумева храњење, купање, забављање и читање, преповијање и успављивање детета. Сматрам да тате желе да се брину о својој беби, да су данас више него икада мотивисани и спремни на то, али им опште друштвена атмосфера и даље неписана „правила игре“ то не дозвољавају“, закључује Михњак.

Шта кажу подаци Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

14 очева је користило накнаду зараде за време породиљског одсуства

213 очева је узело накнаду зараде за време одсуства са рада ради неге детета

101 отац је добио накнаду зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета

328 очева укупно је искористило своје право на различите видове одсуства да би се бринули о својој деци

Извор: Инфостуд

Фото: Pixabay