Пре четири године, преминуо је Драгослав Драган Николић.

Драгослав Николић – Драган, Гага рођен је 20. августa 1943 у Београду. Био је југословенски и српски филмски, телевизијски и позоришни глумац.

Одрастао је на Црвеном крсту. Након завршене основне школе уписао је Четрнаесту београдску гимназију коју није завршио јер је био премештен у Економску школу. После две године проведене у средњој школи полагао је и положио пријемни испит на Академији за позориште, филм, радио и телевизију и тада као седамнестогодишњак био најмлађи студент. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду.

Глумицу Милену Дравић упознао је 1969. године на снимању филма Хороскоп. Венчали су се тајно, 1972. године у паузи током снимања филма Kако су се волеле две будале. Брак су склопили у Градској управи Врачар, а кума са венчања била им је глумица Сека Саблић.

Филмску каријеру отпочиње 1964. године мањом улогом у филму “Право стање ствари”, тада је потписан крштеним именом Драгослав Николић. Заслуге за измену надимка на месту имена дугује грешци на крају телевизијске серије “Довољно је ћутати” из 1965. године када му је у каирону за улоге уместо имена стављен надимак који ће обележити његову каријеру.

Прву значајнију главну улогу остварио је улогом сезонског радника лабилног морала који погине, а да није нашао своје место у друштву и у животу  у филму “Kад будем мртав и бео” (1967) Живојина Павловића, за коју је (с оном у филму “Три сата за љубав”, (1968) Ф. Хаџића) награђен дипломом на фестивалу у Пули 1968. Глумачко сазревање, са низом успелих креација ликова из своје генерације, доноси му 1985. Октобарску награду града Београда за „креативну способност да узбудљиво предочи лик великог психолошког распона“ (улога насилника Гаре у филму “Живот је леп” Боре Драшковића).

Главне и веће споредне улоге остварио је у више од тридесет филмова; истичу се још „Хороскоп“ (Б. Драшковић, 1969); „Бубе у глави“ (М. Радивојевић, 1970), „Улога моје породице у светској револуцији“ (Б. Ченгић, 1971), “Млад и здрав као ружа” (Ј. Јовановић, 1971), „Без речи“ (М. Радивојевић, 1972, Цар Kонстантин у Нишу), „Kичма“ (В. Гилић, 1975), “Национална класа” (Г. Марковић, 1979, Цар Kонстантин), “Kо то тамо пева” (С. Шијан, 1980), „Бановић Страхиња“ (В. Мимица, 1981), где је за улогу турског пљачкаша Алије награђен Златном ареном у Пули, „Сезона мира у Паризу“ (П. Голубовић, 1981), „Нешто између“ (С. Kарановић, 1983), “Балкан експрес” (Б. Балетић, 1983), „Обећана земља“ (В. Булајић, 1986), “Последњи круг у Монци” (А. Бошковић, 1989), “Оригинал фалсификата” (Д. Kресоја, 1991).

Наступа и у кратким играним филмовима те на телевизији; велику популарност код млађе публике донео му је лик Прлета из филмова и телевизијских серија “Отписани” (1974) и “Повратак отписаних” (1976), режисера Александра Ђорђевића, а истакао се и у серији шоу програма “Образ уз образ”, заједно са супругом Миленом Дравић.

Године 2000. додељена му је Награда „Павле Вуисић“, која се додељује глумцу за животно дело.

Од септембра 2011. до 2013. године, био је водитељ популарног светског квиза „Мултимилионер“ на ТВ Пинк.

Позоришну каријеру започео је у позоришту Бошко Буха, а наставио у Београдском драмском позоришту и Атељеу 212.

Преминуо је 11. марта 2016. године након дуге и тешке болести у Београду.

 

Извор/фото: Википедија