Данас се обележава Светски дан борбе против туберкулозе, 138. годишњица објаве др Роберта Kоха о открићу бацила туберкулозе, узрочника ове болести. Циљ обележавања је подизање свести јавности о здравственом, социјалном и економском утицају туберкулозе и усмеравање напора ка елиминацији ове болести као јавноздравственог проблема.

Иако постоји напредак остварен у контроли туберкулозе у последњих неколико деценија, према подацима Светске здравствене организације из 2017. године, ова болест је десети по учесталости узрок смрти у свету и водећи узрок смрти од једног инфективног агенса, учесталији у односу на ХИВ/АИДС.

Туберкулоза се, одавно повезује са припадницима друштва и заједница у којима постоје ограничења у поштовању људских права и достојанства. Опште је познато да је оптерећење овом болешћу највеће у срединама које одликују сиромаштво, стигматизација и маргинализација, и да су најчешће, погођене вулнерабилне групе (мигранти, избеглице, старе особе, жене и деца). Фактори као што су потхрањеност, лоши услови становања и санитације, удружени са другим факторима ризика као што су употреба дувана и алкохола и дијабетес, утичу на већу подложност оболевању. Све то додатно је повезано и са мањом доступности лечења и недостатком социјалне заштите, што доводи до зачараног круга сиромаштва и лошег здравља. Ипак, важно је знати да свако може да добије туберкулозу!

Једном годишње, сваког 24. марта, очи целокупне јавности усмерене су на туберкулозу. Овај дан има за циљ да упозори да туберкулоза није болест прошлости и да не сме бити заборављена!

Озбиљност националних епидемија је веома различита у земљама. Према подацима из 2017. године, 10 милиона људи је оболело од туберкулозе, од чега је 1 милион деце. Поражавајуће је да је од укупног броја оболелих, тек 60 % регистровано. Током исте године, умирало је више од 4500 људи свакога дана!

У нашој земљи се примећује тренд константног смањења стопе пријављивања туберкулозе, са 37/100 000 у 2003. години на 11/100 000 становника у 2017. години, што нас управо сврстава међу земље са ниским оптерећењем туберкулозом у Европи.

Примарну превенцију оболевања од туберкулозе представља имунизација БЦГ вакцином. У периоду од 2011. до 2018. године обухват новорођене деце имунизоване БЦГ вакцином креће се у распону од 97,0% у 2012. до 99,3% у 2013. години, просечно 98,2% планиране деце.

Национални програм контроле туберкулозе у Републици Србији спроводи се у оквиру Програма здравствене заштите становништва од заразних болести. Установа која обавља референтне послове за област туберкулозе је Kлиника за пулмологију Kлиничког центра Србије, са Националном референтном лабораторијом за дијагностику туберкулозе (НРЛ), чији се један део налази на самој Kлиници док се други налази на Институту за микробиологију и имунологију Медицинског факултета у Београду.

Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија (бацил) туберкулозе. Инфекција се преноси ваздухом, изузетно ретко на други начин. Најважнији извор преношења инфекције су болесници са плућном туберкулозом. Нелечена особа оболела од туберкулозе, кијањем, кашљањем, смејањем и говором, избацује у ваздух бациле заједно са капљицама пљувачке. Ове веома мале честице дуго лебде у ваздуху и до преношења инфекције долази када друга особа удахне заразне капљице са бацилима туберкулозе. Ако особа има добру отпорност организма, инфекција са удахнутим бацилима се савлада у зачетку и до болести најчешће и не долази. Свега 10% инфицираних особа ће се касније у току живота разболети од туберкулозе, а најчешћи разлог је пад отпорности организма изазван стресом, неуредним животом, неухрањеношћу, лошим условима живота, алкохолизмом, неком дуготрајном болешћу, ХИВ инфекцијом, итд.

Туберкулоза се може појавити у било ком делу тела, али најчешће се јавља у плућима. Најчешћи симптоми плућне туберкулозе су кашаљ, некада са појавом крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости.

 

Извор: zdravlje.org.rs

Фото: Pixabay

Podeli