Veliki broj naučnika tvrdi da postoje dokazi da koronavirus u manjim česticama u vazduhu može da zarazi ljude, pa su pozvali Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) da promeni svoje preporuke.

Foto: Pixabay

SZO navodi da se koronavirus prvenstveno širi sa osobe na osobu i to kapljičnim putem, iz nosa i usta zaražene osobe prilikom kijanja, kašljanja ili govora.

U otvorenom pismu SZO, 239 naučnika iz 32 zemlje iznelo je dokaze koji pokazuju da manje čestice mogu da zaraze ljude. Oni planiraju da svoje pismo objave u naučnom časopisu sledeće nedelje, piše New York Times.

Čak i u svojoj najnovijoj ispravci o koronavirusu, SZO navodi da je prenos virusa putem vazduha moguć samo nakon medicinskih postupaka koji proizvode aerosoli ili kapljice manje od pet mikrona i da u tim situacijama ispravna ventilacija i N95 maske mogu da pomognu.

Svejedno je da li se koronavirus prenosi većim česticama nakon kijanja ili manjim česticama koje nastaju disanjem, koronavirus se prenosi vazduhom i može da zarazi ljude kada ga udahnu, navode naučnici.

Međutim, SZO navodi da dokazi o takvom prenosu virusa, odnosno o prenosu putem vazduha nisu uverljivi.

Početkom aprila, grupa od 36 stručnjaka za kvalitet vazduha i aerosoli pozvala je SZO da uzmu u obzir rastuće dokaze o prenošenju koronavirusa putem vazduha. Agencija je brzo reagovala i pozvala dr Lidiju Moravsku, vođu grupe i dugogodišnjeg SZO konsultanta.

Dr Moravska i drugi ukazali su na nekoliko slučajeva koji ukazuju na prenos virusa putem vazduha, posebno u slabo provetrenim i prepunim zatvorenim prostorima.

Rekli su da je SZO.pravio veštačku razliku između aerosola i većih kapljica, iako zaraženi ljudi proizvode i jedno i drugo.

„Znamo od 1946. godine da se kašljanjem i razgovorom stvaraju aerosoli“, rekla je dr Linzi Mar, stručnjak za prenošenje virusa putem vazduhu iz “Virginia Tech”.

Naučnici nisu uspeli da uzgajaju koronavirus iz aerosola u laboratoriji. Ali to ne znači da aerosoli nisu zarazne, rekla je dr Mar i dodala:

“Većina uzoraka u tim eksperimentima potiče iz bolničkih soba sa dobrim protokom vazduha koji bi razblažio nivo virusa”.

U većini objekata, kako je rekla, “protok vazduha je obično mnogo niži, omogućavajući nakupljanje virusa u vazduhu što predstavlja veći rizik.”

Dr Mar i drugi stručnjaci rekli su da je koronavirus bio najinfektivniji kada su ljudi bili u dugotrajnom kontaktu posebno u zatvorenim prostorima, jedni blizu drugih, to je ono što naučnici zovu prenos zaraze sitnim česticama (aerosolom).

Izvoe: n1

Podeli