Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 21. maja obeležavaju praznik posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu, jednom od prvih i najbližih učenika Isusa Hrista. Rođen je u pobožnoj ribarskoj porodici kraj Galilejskog jezera, a u hrišćanstvo je stupio zajedno sa svojim bratom Jakovom.
Poznat je kao Isusov najvoljeniji učenik, jedini koji je, zajedno sa Presvetom Bogorodicom, ostao kraj krsta tokom Hristovog raspeća. Isusu je tada dao zavet da će brinuti o Bogorodici do kraja njenog zemaljskog života. Kasnije je otišao u Efes, gde je propovedao i mnoge priveo veri.
Zbog svog propovedanja bio je izložen progonima, ponižavanju i mučenju, a potom prognan na ostrvo Patmos. Uprkos teškoćama, tamo je napisao čuveno Jevanđelje po Jovanu i Apokalipsu (Otkrivenje). Nakon dolaska cara Nerve na vlast, oslobođen je i vratio se u Efes, gde je nastavio svoju misiju. Živeo je više od 100 godina.
Prema narodnim običajima, na ovaj dan seljaci ne rade sa stokom, a ženama se savetuje da ne pletu i ne koriste makaze i igle, kako miševi ne bi oštetili odeću. U nekim krajevima ljudi udaraju po ambarima da oteraju miševe, dok se negde u ovo vreme tradicionalno organizuju svadbe koje traju i po nekoliko dana.
Predanje kaže da je Sveti Jovan, kada je osetio približavanje smrti, zamolio svoje učenike da mu iskopaju grob u obliku krsta, u koji je sam sišao živ. Kada su vernici kasnije otvorili grob, telo nije bilo u njemu.
Crkva praznik Svetog Jovana Bogoslova obeležava dva puta godišnje: 21. maja, kada se, prema verovanju, iz njegovog groba širi čudesni i lekoviti prah koji vernici uzimaju za isceljenje, i 9. oktobra, na dan njegovog upokojenja.
