Zimske Olimpijske igre u Sarajevu 1984. godine. Svi gosti ih opisuju kao najbolje organizovane, najgostoljubivije, sa najboljom estetikom otvaranja, dizajnom i kvalitetom borilišta, ambijentalnih celina, TV prenosa i svega što je bilo vezano za njih u dotadašnjoj istoriji olimpizma. Čuveni holivudski glumac Kirk Daglas u Americi gleda otvaranje sarajevske Olimpijade. Čim je ceremonija završena on odlazi na aerodrom i prvim avionom leti za Sarajevo opčinjen onim što je video na TV prenosu.
Dve godine pre toga, umetnička zabava u Njujorku. Čovek izrazito sede kose okružen grupom ljudi. Očigledno je da svi žele da budu u njegovoj blizini. Ljudi vole da se pokazuju da su u društvu poznatih kako bi pokazali da i oni imaju neki značaj. A ovaj čovek je tog trenutka najpoznatiji umetnik 20. veka.
Osnivač novog pravca – pop art. I najbogatiji. Jedan od retkih koji je uspeo još za života da stekne slavu i bogatstvo u likovnoj umetnosti. A Amerikancima je sve to važno. Lazar Vujić iz Jugoslavije pokušava da se probije kroz tu masu koja se utrpava ne bi li bila blizu tog čoveka, Endija Vorhola.
Lazar je galerista i bio je zadužen za izradu grafičkih rešenja za Olimpijadu u Sarajevu koja treba da se održi za dve godine. On želi da pita Vorhola da uradi grafičko rešenje za zvanični poster sarajevskih Olimpijskih igara. Tako nastaje u svetskim razmerama čuveni Klizač. Grafičko rešenje koje treba vizuelno da opiše Olimpijadu koja će se kasnije pokazati kao nešto najbolje što se dogodilo do tada u svetu sporta. Klizač je urađen sa namerno dupliranim otiskom linija, što se u sito štampi smatra greškom, ali tako se postigao vizuelni efekat klizača u pokretu.
Kontroverzni umetnik Endi Vorhol je imao težak život. Zdravstveni problemi su ga sputavali od samog početka, ali verovatno i usmerili da postane jedinstven. Okupljao je oko sebe najpoznatije ličnosti onog vremena. Uradio je nešto što nikome nije palo na pamet. Spojio je komercijalni dizajn sa umetničkim izrazom i ironično pokazao znak jednakosti između replikacije komercijalnih proizvoda i umetnosti koja stoji iza njih da bi bili prepoznati i prodati. Razotkrio je zvaničnu umetnost kao prefinjenu prostitutku koja se takođe prodaje kao roba. Skinuo sa nje veo mistifikacije i dodao joj kič. Tako je nastao pop art. Postao je slavan radovima limenki supe, flaša koka kole, kineskog lidera Mao Ce Tunga… Njegove poruke nisu tako jednostavne kao što može da se pomisli gedajući grafike limenki ili portreta Merilin Monro u raznim bojama. On govori o ironiji života koju je i sam iskusio boreći se sa teškim zdravstvenim problemima, dok je sa druge strane imao ispunjen život svestski priznatog i bogatog umetnika. Na primer, namerno psihodelične boje na replikovanom portretu Merilin Monro šalju poruku raskošnog, šarenolikog života i istovremeno tragičnog kraja koji je imala. I osećaja teskobe koji je nosila u sebi dok je u javnosti glumila da je srećna. On je to najbolje znao, jer je i sam to iskusio. Bio je istovremeno srećan i nesrećan.
Jedinstvena prilika da Požarevac pogleda nešto što je obeležilo svetsku umetnost 20. veka, šta god neko mislio o njemu kao umetniku, ali njegovo delo je ostavilo pečat u vremenu. U pitanju su potpisani radovi u sito štampi što govori da nisu reprodukcije. Nisu ni originali, doneti iz Njujorka, ali sa grafikama je to moguće. Kao sa filmskom trakom. Nećete gledati film sa trake koja je direktno korišćena na snimanju filma, već umnoženu verziju iza koje stoje sam reditelj i produkcija, ali ne neku piratsku kopiju.
Dakle, u Požarevac je došao pravi Endi Vorhol. P.S.
Na izložbi u Požarevcu, pored čuvene Merilin i Mao Ce Tunga možete videti i remek – delo „Klizač“. Zvanični poster Zimskih Olimpijskih igara u Sarajevu.
U svetu bi ulaznice bile paprene.
Kod nas je slobodan ulaz.
Organizator postavke je Narodni muzej i Grad Požarevac.
Autor/Foto: RTV BISER/Saša Stanojević
