Milorad Pavić je bio savremeni srpski prozni i dramski pisac, pesnik i književni istoričar. Najčitaniji je savremeni pisac na Balkanu. Nominovan je i za Nobelovu nagradu. Kada je napisao roman u vidu rečnika, postao je izuzetno popularan.
Rodio se 15. oktobar 1929. godine u Beogradu. Bio je naučnik i profesor na univerzitetu te je proučavao srpsku književnost u 17. i 18. veku. Uz to pisao je studije o Bojislavu Iliću, Gavrilu Stefanoviću Bencloviću, a objavio je i knjige o predromantizmu i klasicizmu.
Od 1991. godine bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Dakle, najveću slavu stekao je romanom „Hazarski rečnik“ kojeg je objavio 1984. godine. Roman je imao 10 hiljada reči i napisan je u obliku leksikona. On je svrstan u nezaobilaznu literaturu. Sledeći roman „Predeo slikan čajem“ objavio je 1988. godine, a on je bio napisan ukrštenim rečima. 1991. godine objavio je treći roman „Unutrašnja strana vetra“. Sledio je i roman „Poslednja ljubav u Carigradu“ koji je bio priručnik za gatanje, a objavljen je 1994. godine.
Ostala poznata dela bila su: „Šešir od riblje kože“, „Stakleni puž“, „Kutija za pisanje“, „Zvezdani plašt“, „Plašt“ i mnoga druga.
Umro je 30. novembra 2009. godine u Beogradu.
