Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Alimpija Stolpnika, koji se u mnogim domovima u Srbiji obeležava i kao krsna slava. Sveti Alimpije ubraja se među tri velika stolpnika, zajedno sa Simeonom i Danilom, a na ikonama se prikazuje u asketskoj odeći, sedeći na svom stolpu.
Ovaj svetitelj uživa izuzetno poštovanje u srpskom narodu. Rođen je oko 522. godine u Andrijanopolju (Jedrene) u Paflagoniji, a još od detinjstva bio je predan duhovnom životu. Kao đakon služio je u crkvi kod episkopa Teodora.
Iako je bio omiljen gde god bi se pojavio, Alimpije je žudeo za samotnjačkim životom u molitvi. Povukao se na grčko groblje za koje su ljudi verovali da je mesto demonskih priviđenja i tamo započeo svoj podvig na stolpu – stubu na kojem je, izložen hladnoći, vrućini, postu i neprestanoj molitvi, proveo oko 53 godine. Zbog ovakvog načina života i dobio je naziv Stolpnik.
Uprkos podsmesima i brojnim iskušenjima, nije napuštao svoj stub. Vremenom je njegova istrajnost privukla ljude, pa su vernici počeli da dolaze po njegovu utehu, savete i isceljenja.
U ženskom manastiru u blizini živele su njegova majka i sestra, dok je Alimpije, sa svog stolpa, primerom i rečima upućivao ljude ka veri i spasenju. Prema predanju, doživeo je 120 godina i upokojio se 640. godine, u vreme cara Iraklija. Od njegovih moštiju sačuvana je glava u Kutlumuškom manastiru na Svetoj Gori, a lik mu je čest na freskama, među kojima se jedna nalazi i u priprati Pećke patrijaršije.
Sveti Alimpije smatra se zaštitnikom stoke, pa se veruje da se na ovaj dan stoka ne upreže, niti se jede meso te vrste – teletina, junetina ili goveđe meso. U narodu postoji i predanje da je Alimpije pregazio kugu, zbog čega se ona više ne pojavljuje.
