Bele poklade, jedan od najznačajnijih dana u pravoslavnom kalendaru uoči Vaskršnjeg posta, obeležava se danas, 22. februara. Prema kalendaru Srpska pravoslavna crkva, ovaj praznik označava kao poslednji dan pred početak najdužeg posta u godini i simboličan je trenutak duhovne pripreme kroz praštanje, pomirenje i unutrašnje smirenje.
Vaskršnji post počinje u ponedeljak, 23. februara, i traje do 11. aprila.
Naziv praznika potiče od „bele“ hrane — mleka, sira, jaja i kajmaka — koja se tog dana još uvek konzumira, dok je meso već izostavljeno iz ishrane. Zato se ova nedelja naziva i siropusna, odnosno završetak perioda mlečne hrane pred ulazak u post. Ipak, suština Belih poklada nije u trpezi, već u običaju iskrenog traženja i davanja oproštaja, pa se u narodu nazivaju i Proštene poklade ili Pročke.
Dan pomirenja
U srpskoj tradiciji Bele poklade su pre svega dan pomirenja. Verovalo se da u post treba ući čistog srca, bez zameranja i ljutnje. U mnogim porodicama i danas se čuva običaj da mlađi traže oproštaj od starijih, ali i da se svi međusobno mire rečima:
„Oprosti ako sam zgrešio.“
„Bog ti oprostio, i ja ti opraštam.“
Nekada je ovaj čin imao gotovo obavezujući karakter. Posebno se smatralo da zet treba da obiđe tastovu kuću, kumove i stariju rodbinu kako bi časno započeo post.
Veče praštanja i narodno veselje
U pojedinim krajevima postojao je običaj „praštanja u kući“. Porodica bi se uveče okupljala za trpezom u mirnoj atmosferi, a stariji su podsećali mlađe da se pomire sa svima sa kojima su u zavadi. Verovalo se da ono što čovek nosi u duši na početku posta ima poseban uticaj na period koji sledi.
Pored porodičnih okupljanja, Bele poklade su nekada bile i dan zajedničkog veselja. U mnogim selima palile su se velike pokladne vatre oko kojih su se okupljali meštani, pevalo se i igralo, a ponegde se plamen i preskakao kao simbol zdravlja i snage.
Postojale su i maskirane povorke — mladi su se prerušavali u šaljive likove, obilazili kuće i pesmom „terali zimu“. Domaćini su ih darivali jajima, sirom ili slatkišima, a verovalo se da smeh, buka i svetlost vatre odbijaju zlo i donose blagostanje.
Trpeza poslednjeg „belog“ dana
Kako je ovo poslednji dan pre strogog posta, na trpezi su tradicionalno bila jela od mleka i jaja — pite sa sirom, palačinke, uštipci, proje i druga peciva. Bele poklade tako predstavljaju simboličnu granicu između svakodnevice i perioda uzdržanja.
Narodna verovanja i zaštitni običaji
U narodnom predanju ovaj praznik imao je i zaštitnu dimenziju. Verovalo se da se te večeri oko doma okupljaju zle sile, pa su postojali različiti rituali zaštite.
U nekim krajevima ljuske od jaja bacane su u vatru, tabani su se mazali belim lukom, a deci su oblačene preokrenute pidžame. Svi ovi postupci imali su simbolično značenje — zaštitu od uroka i „nečistih sila“, dok je vatra predstavljala pročišćenje pred početak posta.
I danas, iako se mnogi običaji više ne praktikuju kao nekada, poruka Belih poklada ostaje ista: u novi duhovni početak ulazi se sa mirom, oproštajem i čistim srcem.
