Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetim mučenicima Julijanu i Vasilisi, velikim svedocima hrišćanske vere koji su stradali početkom 4. veka, u vreme surovih progona hrišćana za vladavine cara Dioklecijana.
Sveti Julijan i Vasilisa bili su ugledni i poštovani hrišćani još za života. Iako su stupili u brak, zavetovali su se da će živeti kao brat i sestra, u potpunoj posvećenosti Hristu, širenju vere i pomaganju siromašnima. Julijan je osnovao muški, a Vasilisa ženski manastir, koji su prema predanju okupljali na hiljade monaha i monahinja i predstavljali snažna duhovna središta svog vremena.
Dolaskom progona, njihova vera bila je stavljena na najveće iskušenje. Vasilisa se molila Bogu da njene monahinje budu pošteđene stradanja, a prema predanju, njena molitva je uslišena – sve su se u miru upokojile pre nego što su pale u ruke mučitelja. Ubrzo potom, i sama Vasilisa je preminula, nakon viđenja svojih duhovnih sestara „svetlih i radosnih kao anđeli“.
Sveti Julijan je, s druge strane, pretrpeo strašna mučenja. Njegov manastir je razoren, monasi su pobijeni ili zatočeni, a on sam je danima mučen jer je odbio da se odrekne Hrista. I pored velikih muka, uspeo je da svojom verom preobrati mnoge, uključujući i neke od svojih mučitelja. Prema predanju, čak 20 vojnika ga je mučilo sedam dana, sve dok 313. godine nije časno postradao.
Sveti mučenici Julijan i Vasilisa poštuju se u svim hrišćanskim zajednicama. Srpska pravoslavna crkva njihov praznik slavi 8. januara po crkvenom, odnosno 21. januara po gregorijanskom kalendaru. Zbog svog stradalnog života, smatraju se zaštitnicima svih nesrećnih, potlačenih i nepravedno optuženih, a veruje se da njihova molitva donosi utehu, pravdu i izbavljenje od nevolja.
