Gospojinski post, poznat i kao Bogorodičin post, jedan je od četiri velika posta u pravoslavnom hrišćanstvu. Iako traje najkraće, vernici ga poštuju zbog njegove izuzetne strogosti i dubokog duhovnog značaja.
Ovaj post počinje 14. avgusta, na praznik Svetih Makaveja, a završava se 28. avgusta, na praznik Uspenja Presvete Bogorodice — Veliku Gospojinu. Ustanovljen je na Carigradskom saboru 1166. godine, u čast Majke Božije, koja je, prema predanju, vreme pred svoje upokojenje provela u postu i molitvi.
Tokom Gospojinskog posta, vernici se uglavnom hrane jelima pripremljenim na vodi. Uljem i vinom mogu se okrepiti subotom i nedeljom, dok je riba dozvoljena samo na praznik Preobraženja Gospodnjeg, 19. avgusta. Ukoliko Velika Gospojina padne u sredu ili petak, tada je dozvoljena riba, vino i ulje, ali se post i dalje strogo poštuje bez mrsne hrane.
Za vernike, ovo je vreme duhovnog smirenja, molitve i pripreme za jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika posvećenih Bogorodici.
