Pravoslavni vernici u Srbiji, kao i u preko 60 drugih zemalja, danas slave najveći i najradosniji hrišćanski praznik – Uskrs, koji označava vaskrsenje Isusa Hrista. Po Julijanskom kalendaru, Uskrs se obeležava u Ruskoj, Srpskoj, Gruzijskoj, Konstantinopoljskoj, Grčkoj, Bugarskoj, Jerusalimskoj i drugim pravoslavnim crkvama.
Uskrs je centralni događaj hrišćanske vere, predstavljajući trijumf vere i života nad smrću, jer simbolizuje vaskrsenje Isusa Hrista iz mrtvih.
Prema verskom učenju, Isus je bio raspet na Veliki petak, proveo subotu u grobu u Josifovom vrtu, a u nedelju ujutro, za vreme zemljotresa, anđeo Božji se pojavio na grobu, dok su stražari popadali u strahu. Uskrs je označen Isusovim vaskrsenjem.
Uskrs se slavi prvim susretom Marije Magdalene s Isusom, a zatim i njegovim učenicima. Ipak, apostol Toma nije odmah poverovao u Isusovo vaskrsenje, pa je morao lično da se uveri, što je dovelo do izraza „Neverni Toma“.
Na prvom Vaseljenskom saboru 325. godine u Nikeji, dogovoreno je da se Uskrs slavi istog dana, uzimajući u obzir prolećnu ravnodnevicu, prvu nedelju nakon jevrejske Pashe i prvi pun Mesec.
Na Uskrs se simbolično otvaraju crkvene oltarske dveri, naglašavajući Isusovo pobedu nad smrću i otvaranje rajske perspektive.
Ljudi se za vreme ovog praznika pozdravljaju sa „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“, a cela sedmica naziva se Svetla nedelja, obiluje radosnim crkvenim pesmama.
Vezani za Uskrs su lepi običaji, uključujući darivanje i tucanje obojenih jaja, simbola obnove prirode i života. Osim toga, tradicija obuhvata i darivanje farbanih jaja gostima, kao i odnošenje jaja na grobove preminulih, izražavajući veru u život posle smrti.
Pripreme za Uskrs počinju na Veliki četvrtak i nastavljaju se Velikim petkom, koji je dan žalosti i posta, obeležen farbanjem jaja, posebno crvenom bojom koja simbolizuje krv Isusa Hrista. Legenda kaže da je Marija Magdalena prva caru Tiberiju poklonila obojeno jaje kao simbol Vaskrsenja.
