Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 17. oktobar posvećuju Svetom Stefanu i Jeleni Štiljanović. Na dan ovog svetiteljskog bračnog para, u narodu postoji običaj da se učini bar jedno dobro delo – kako bi vas sreća pratila tokom cele godine.
Blaženi knez Stefan Štiljanović, poreklom iz plemena Paštrovića sa crnogorskog primorja, bio je primer uzornog hrišćanskog vladara, čovekoljubivog i bogobojažljivog, koji je svoje životno delo posvetio pravdi i dobroti. Iz rodnog kraja preselio se u Srem krajem 15. veka, gde je postao srpski despot i upravljao mestom Morović.
Iako je živeo u teškim vremenima, Stefan je ostao poznat po svojoj pravednosti i nepokolebivoj veri. Narod ga je poštovao kao hrabrog junaka u borbama protiv Turaka, ali i kao čoveka koji je, poput svetog Aleksandra Nevskog i svetog Jovana Vladimira, svojim delima zaslužio mesto među najpoštovanijim srpskim svetiteljima.
Preminuo je oko 1543. godine, a sahranjen je u manastiru Šišatovac u Sremu. Na njegovom grobu, po narodnom predanju, javljala se svetlost, zbog čega su pronađene njegove mošti. Tokom Drugog svetskog rata prenete su u Beograd i danas počivaju u Sabornoj crkvi, pored moštiju kneza Lazara.
Njegova supruga, kneginja Jelena, nakon što je videla netruležne mošti svog muža, zamonašila se pod imenom Jelisaveta i ostatak života provela u molitvi i podvigu. Upokojila se oko 1546. godine.
Na dan njihovog praznika, vernici se molitveno sećaju ovih svetih ličnosti rečima:
„Telo tvoje, sveti, na zemlji je sačuvano netruležno, jer si u čistoti i pravdi poživeo. Moli Boga da nas spase, Sveti Stefane.“
Prema običaju, na ovaj dan valja učiniti bar jedno dobro delo, u znak poštovanja i sećanja na svetitelje Stefana i Jelenu Štiljanović.
