Blaga Marija, praznik posvećen Svetoj Mariji Magdalini, obeležava se danas, 4. avgusta, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ovaj dan zauzima posebno mesto u pravoslavnom kalendaru, jer je Sveta Marija Magdalena jedna od najpoštovanijih žena u hrišćanstvu i verna sledbenica Isusa Hrista.
Prema Jevanđelju, Marija Magdalena bila je prisutna tokom Hristovog raspeća, a upravo ona je prva ugledala vaskrslog Hrista i vest o Vaskrsenju prenela apostolima. Zbog toga je Crkva naziva ravnoapostolnom, ističući njen veliki značaj u širenju hrišćanske vere.
U srpskom narodu Blaga Marija se poštuje kao veliki praznik. Vernici tog dana odlaze u hramove, prisustvuju svetim liturgijama, pale sveće i upućuju molitve za zdravlje, mir i blagostanje svojih porodica.
Narodna tradicija vezuje za ovaj praznik i brojna verovanja. Smatra se da na Blagu Mariju nije dobro započinjati teške fizičke poslove, niti se prepirati, svađati ili izgovarati ružne reči. Ovaj dan posvećen je miru, praštanju i dobrim delima.
U pojedinim krajevima Srbije veruje se da je Sveta Marija Magdalena zaštitnica žena, dece i porodice, pa joj se mnogi obraćaju molitvom za zdravlje, sreću i napredak doma.
Blaga Marija svake godine okuplja veliki broj vernika u pravoslavnim hramovima širom Srbije, gde se liturgijskim službama i molitvama čuva uspomena na svetiteljku koja je ostala simbol vere, odanosti i nade.
Bez obzira na različite narodne običaje koji prate ovaj praznik, njegova suština jeste podsećanje na snagu vere, ljubavi prema bližnjima i važnost praštanja, vrednosti koje Sveta Marija Magdalena svojim životom svedoči kroz hrišćansku tradiciju.
