Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) upozorio je da će se veoma toplo vreme nastaviti i narednih dana, uz temperature koje će u pojedinim delovima Srbije dostići čak 40 stepeni Celzijusa.
Danas (30. jula) maksimalne dnevne temperature kretaće se od 33 do 37°C, dok se od petka, 31. jula, očekuje dodatni porast na 35 do 38°C, lokalno i do 40°C.
Prema aktuelnim prognozama, toplotni talas u Srbiji zadržaće se tokom cele prve dekade avgusta. Najizraženiji period očekuje se od 5. do 8. avgusta, kada će u većini mesta maksimalne dnevne temperature biti oko 40°C.
U gradovima se očekuju i tropske noći, sa minimalnim temperaturama između 20 i 24°C, dok će u Beogradu jutarnje temperature ostajati između 22 i 26°C, što dodatno otežava oporavak organizma od dnevnih vrućina.
Meteorolozi najavljuju da će se krajem prve dekade avgusta povećati verovatnoća za lokalne pljuskove sa grmljavinom, ali bez značajnijeg osveženja. I nakon toga maksimalne dnevne temperature uglavnom će ostati između 30 i 35°C.
Rizik po zdravlje stanovništva
Dugotrajan period ekstremno visokih temperatura povećava rizik od toplotnog udara, sunčanice i dehidratacije. Posebno su ugroženi: deca, starije osobe, hronični bolesnici, trudnice, osobe koje rade ili borave na otvorenom.
Nadležni preporučuju izbegavanje direktnog boravka na suncu u periodu od 10 do 17 časova, redovno unošenje tečnosti i boravak u rashlađenim prostorijama kada god je to moguće.
Velika opasnost od požara
Zbog dugotrajnog perioda bez padavina i visokih temperatura značajno raste opasnost od izbijanja i brzog širenja požara na otvorenom.
Najugroženiji su šumski kompleksi, poljoprivredne površine, nisko rastinje i zapušteno zemljište, a požari se mogu brzo širiti čak i pri slabom vetru.
Posledice po infrastrukturu i poljoprivredu
Ekstremne vrućine dodatno opterećuju elektroenergetski sistem zbog povećane potrošnje električne energije za rashlađivanje, ali i sisteme za vodosnabdevanje.
Visoke temperature mogu izazvati deformacije asfalta, pregrevanje motora i pucanje pneumatika, dok se u železničkom saobraćaju povećava rizik od deformacije šina usled zagrevanja.
Toplotni talas imaće negativan uticaj i na poljoprivredu i stočarstvo, jer ekstremna vrućina izaziva toplotni stres kod biljaka i životinja, što može dovesti do smanjenja prinosa i produktivnosti.
