U Crljencu, rodnom mestu general-pukovnika LJubiše Veličkovića, danas je dostojanstveno obeležena 27. godišnjica od pogibije nekadašnjeg komandanta Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Jugoslavije.
Ovom prilikom okupili su se članovi porodice, predstavnici Vojske Srbije, lokalne samouprave, brojne delegacije, prijatelji, poštovaoci lika i dela generala Veličkovića, kao i meštani Crljenca koji svake godine čuvaju sećanje na svog slavnog sugrađanina.
Program obeležavanja započeo je u jutarnjim časovima na sportskom terenu u Crljencu, gde su organizovane fudbalske utakmice u znak sećanja na generala Veličkovića. Ekipe i učesnici turnira okupili su se u duhu zajedništva, sporta i negovanja uspomene na čoveka koji je svoj život posvetio službi otadžbini.
Ispred porodične kuće generala LJubiše Veličkovića upriličen je doček gostiju i delegacija koje su došle da odaju počast nekadašnjem komandantu Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane.
Centralni deo obeležavanja održan je na grobu generala Veličkovića, gde su položeni venci i cveće, a prisutni su minutom ćutanja odali počast čoveku koji je ostao upamćen kao jedan od simbola hrabrosti, časti i odanosti svojoj zemlji.
U prigodnim obraćanjima istaknut je značaj očuvanja sećanja na general-pukovnika LJubišu Veličkovića i njegovu ulogu tokom najtežih perioda za zemlju i narod.
Predsednik opštine Malo Crniće Mališa Antonijević izjavio je sledeće: “
„Danas se navršava još jedna godina od kada nas je napustio general Ljubiša Veličković. Međutim, postoje ljudi koji nikada zaista ne odlaze. Oni nastavljaju da žive kroz svoja dela, u sećanju svog naroda i u pričama koje vreme ne može da izbriše. Postoje životi koji traju daleko duže od vremena koje je čoveku biološki dato, a takav je bio upravo život generala Veličkovića – častan, uspravan i do poslednjeg daha posvećen svojoj zemlji, svom narodu i svojoj porodici.
Bio je čovek koji nije znao da voli polovično. Iskreno i celim bićem voleo je svoju Srbiju, svoju opštinu, svoje rodno selo i svoje ljude. Vojnička uniforma nije lak teret. Ona nije samo obeležje zvanja i čina, već zavet dat otadžbini i spremnost da se u najtežem trenutku stane ispred svog naroda. General Ljubiša Veličković taj zavet nije izgovarao samo rečima – on ga je potvrdio i zapečatio sopstvenim životom.
Zato danas na ovom mestu ne stojimo samo u tugovanju. Stojimo, pre svega, u dubokom poštovanju prema čoveku koji je celom narodu pokazao šta znači čast, šta znači hrabrost i kako se otadžbina voli više od sebe samog. Bio je veliki general, ali pre svega veliki čovek. Čovek koga je njegov Crljenac uvek dočekivao raširenih ruku. Voleo je da se vrati među svoje ljude i prijatelje, koji ga nisu cenili zbog činova na ramenima, već zbog dobrote, skromnosti i ljudskosti koju je nosio u srcu.
A onda je došao dan kada se sa plavih visina nije vratio. Usledili su tišina, muk i neverica. Ostala je neprolazna tuga porodice, prijatelja i čitavog našeg kraja. Ipak, iza njega je ostalo nešto mnogo veće od praznine – ostalo je ime koje se izgovara sa ponosom i najdubljim pijetetom. Jer, junaci ne odlaze kada zatvore oči, oni odlaze tek onda kada ih zaboravimo. A generala Ljubišu Veličkovića ovaj narod i njegovo Malo Crniće neće zaboraviti nikada.
Vaša žrtva, generale, nije samo istorijski zapis. Ona je živa pouka za budućnost i trajna opomena svima nama da čuvamo svoju zemlju, svoju slobodu i svoje dostojanstvo. Dužni smo da budemo dostojni onih koji su za Srbiju dali ono najvrednije – svoje živote. Sloboda koju danas uživamo nije nam poklonjena, ona je plaćena najskupljom cenom. Zato imamo istorijsku obavezu da pamtimo, da o herojima govorimo i da na njihovom primeru vaspitavamo generacije koje dolaze.
Srbija je danas ponovo izgrađena, ekonomska i vojna sila koja svakim danom jača svoje kapacitete. Ponovo imamo suverenu, nezavisnu zemlju koja drži do svog dostojanstva i ne da svoju slobodu. I dok danas stojimo ovde, rađaju se pomešana osećanja – tuga zbog gubitka velikog čoveka, ali i neizmeran ponos što smo ga imali.
U ime opštine Malo Crniće i u svoje lično ime, želim da uputim reči najdublje zahvalnosti poštovanoj porodici generala. Hvala vam što ste Srbiji podarili čoveka koji je postao i ostao večni simbol časti i patriotizma. Vašu bol niko ne može da ublaži, ali neka vam uteha bude to što ime generala Ljubiše Veličkovića živi i trajaće dokle god je naroda koji ga poštuje.
Neki ljudi svojim životom pređu u legendu. General Veličković pripada odabranima. Ovo je heroj koji će živeti večno.
Neka mu je večna slava i hvala!“
Obeležavanje godišnjice proteklo je u dostojanstvenoj i emotivnoj atmosferi, uz poruku da delo i žrtva generala LJubiše Veličkovića ostaju trajno upisani u istoriju srpskog naroda i Vojske Srbije.
