Danas, 5. januara, pravoslavni vernici obeležavaju Tucindan, narodni praznik koji se slavi dva dana pred Božić, odnosno uoči Badnjeg dana. Ovaj dan u srpskoj tradiciji ima poseban značaj i prati ga niz običaja i verovanja koja se i danas poštuju.
Tucindan je dobio ime po običaju da se tog dana priprema pečenica za Božić. Nekada se prase ili jagnje „tuklo“ krupnom solju ili ušicom od sekire, pa se zatim klalo i redilo za pečenje. Upravo po tom činu praznik je i nazvan Tucindan. Osim praseta ili jagnjeta, u nekim domaćinstvima se priprema i ćurka, guska ili kokoš.
Ovaj običaj vodi poreklo iz starih, mnogobožačkih vremena i bio je vezan za žrtvoprinošenje, ali ga je crkva prihvatila i blagoslovila. Nakon šestonedeljnog Božićnog posta, jaka hrana je bila neophodna, pogotovo imajući u vidu oštre zime i jake mrazeve koji su nekada vladali.
Na Tucindan domaćice imaju važan zadatak – da temeljno očiste i pospreme kuću, kako bi sve bilo uredno i čisto za najradosniji hrišćanski praznik. Takođe, pripremaju se namirnice za Badnje veče: brašno za mešenje, zrna žita, suve šljive, smokve, orasi, novčići i bombone.
Pored onoga što se valja raditi, narodna verovanja jasno govore i šta je na Tucindan strogo zabranjeno.
Nikako ne smete kažnjavati decu
Prema verovanju, decu na Tucindan ne treba grditi niti kažnjavati, jer se smatra da će u suprotnom cele godine biti nevaljala i sklona bolestima. Praznici su vreme praštanja, pa je savet da se dečije nestašluke danas lakše oproste.
Nema iznošenja stvari iz kuće
Na Tucindan se ništa ne daje i ne iznosi iz doma. Veruje se da će, ukoliko se ovaj običaj prekrši, tokom cele godine stvari i novac „odlaziti“ iz kuće.
Ne smete biti dužni
Još jedno važno pravilo jeste da se do Tucindana vrate svi dugovi. Narod kaže da onaj ko ostane dužan na ovaj dan neće imati novca i da će ga dugovi pratiti sve do sledećeg Božića.
Tucindan tako podseća da se, pored priprema za praznik, u dom unese mir, red i dobra energija, kako bi Božić bio dočekan u radosti i blagostanju.
