Stop dečijim brakovima: Uvod u problem, kulturni okvir i zdravstvene posledice ranih brakova

AUDIO ZAPIS JE NA ROMSKOM JEZIKU

Dečji brak je grubo kršenje prava deteta – naročito devojčica – jer podrazumeva zanemarivanje, uskraćivanje prava na obrazovanje, zdrav razvoj, slobodu izbora i dostojanstven život, a neretko uključuje i različite oblike nasilja i zlostavljanja.

Iako međunarodni i nacionalni propisi obezbeđuju jasan pravni okvir za prevenciju i reagovanje na dečije, rane i prinudne brakove, činjenica da se gotovo trećina romskih devojčica nalazi u takvim brakovima pokazuje da se postojeće zakonske obaveze i međunarodne konvencije koje je Srbija ratifikovala u praksi još uvek nedovoljno primenjuju.

Uzroci – siromaštvo, tradicija i pritisak zajednice

Pojava maloletničkih brakova u lokalnim sredinama ukazuje na višeslojne uzroke – siromaštvo, nedostatak obrazovanja, tradiciju i društvene pritiske.

Vesna Maksimović, diplomirani socijalni radnik u Domu zdravlja Požarevac, ističe da nasilje, posebno ono usmereno prema ženama, predstavlja ozbiljan društveni problem.

„U romskoj zajednici vidimo nagli porast nasilja nad decom, zanemarivanje i specifično – nasilje koje utiče na mlade devojčice koje stupaju u brakove pre punoletstva. Ovo nije samo problem porodice ili lokalne zajednice – to je ozbiljno kršenje prava deteta i zdravlja devojčica“, ističe Maksimović.

Ona objašnjava složenost problema:

„Maloletnički brakovi često su posledica transgeneracijskog prenošenja obrazaca. Deca uče iz primera svojih majki i starijih članova porodice. Ako su majke rano stupale u brak i rađale, ćerke često ponavljaju isti obrazac, verujući da je to jedini način da imaju bolji život. Videli smo devojčice koje su odrastale u porodicama gde je brak sklopljen sa 14 ili 15 godina – i same smatraju da je to prirodno i neophodno.“

„U nekim romskim porodicama ugovor o braku devojčice može biti dogovoren još pri njenom rođenju, uz tzv. kauciju za buduću porodicu. To je u suštini trgovina detetom, iako se u zajednici predstavlja kao običaj“, dodaje Maksimović.

Socijalni i kulturni okvir

Rani brakovi duboko su ukorenjeni u tradiciji i patrijarhalnim obrascima.

        „Na terenu je to veoma jasno vidljivo. Radim kao zdravstvena medijatorka od 2009. godine. Kada posetim porodicu, odmah mogu da prepoznam devojčicu u riziku. Znamo kad se sprema                 svadba i kada porodica planira udaju – više nije tajna, sve se brzo sazna“, kaže Radojka Morina, zdravstvena medijatorka iz Kostolca.

Morina dodaje da su kulturni pritisci često podstaknuti ekonomskim faktorima:

„Ponekad porodica smatra da će devojčica imati bolji život u imućnijoj porodici. Dogovara se da se što pre uda i rodi dete, kako bi se obezbedila finansijska sigurnost. Nažalost, to često vodi do situacija koje nazivamo trgovinom detetom, jer roditelji unapred sklapaju dogovore, daju kaucije i ne pitaju devojčicu.“

Iskustva sa terena

Podaci potvrđuju ozbiljnost problema.

„Godine 2020. sproveli smo istraživanje na uzorku od 200 porodica u Kostolcu. Rezultat je bio zabrinjavajući – čak 86% brakova bilo je maloletničkih. Po tome je Kostolac bio na drugom mestu u Srbiji, odmah iza Beograda“, kaže Morina.

Maksimović naglašava i socijalni aspekt:

„Devojčice koje stupaju u rani brak često ne vide šansu da budu samostalne. One nisu manje inteligentne ili sposobne, ali sistemski, zakonski i institucionalno, njihova prava nisu zaštićena.“

„Maloletnički brakovi imaju višestruke posledice: prekid školovanja, rane trudnoće, ozbiljne zdravstvene probleme, psihičke traume i gubitak ekonomske nezavisnosti. Statistike pokazuju da žene koje uđu u brak kao maloletnice u proseku žive i do 20 godina kraće od drugih žena.“

Deca u ovim brakovima često ostaju „nevidljiva“ za sistem – retko posećuju lekare, kontracepcija je gotovo nepostojeća, a vakcinacija i preventivne mere često izostaju. Zato je uloga romskih medijatorki od ključne važnosti – one povezuju zajednicu sa institucijama i omogućavaju devojčicama da dobiju zaštitu.

Zdravstvene i psihosocijalne posledice

Zdravstvene komplikacije ranih brakova i trudnoća su brojne.

„Devojčice koje nisu fizički spremne za trudnoću i porođaj izložene su većem riziku od komplikacija, uključujući prevremene porođaje, krvarenje, anemiju, rizik od gubitka deteta i komplikacije pri porođaju“, objašnjava Maksimović.

„Pored fizičkog zdravlja, trpi i mentalno – devojčice se često suočavaju s depresijom, anksioznošću i osećajem izolovanosti. Mnoge nemaju pristup osnovnoj zdravstvenoj zaštiti, kontracepciji ili čak vakcinaciji. To vodi u začarani krug gde svaka nova trudnoća i rani brak dodatno povećavaju rizike“, dodaje Morina.

Tragičan primer iz prakse ilustruje koliko posledice mogu biti fatalne:

„Imala sam pacijentkinju kojoj je nakon transplantacije bubrega bilo strogo zabranjeno da rađa. Ipak, pobegla je kod dečka, zatrudnela i rodila devojčicu. Dve godine kasnije preminula je zbog posledica bolesti i porođaja. Ovo jasno pokazuje koliko rani brakovi mogu biti opasni i smrtonosni“, kaže Maksimović.

„Rane brakove i trudnoće često prate izolacija i prekid kontakta s vršnjacima, što dodatno pogoršava mentalno zdravlje devojčica. Mnoge nemaju šansu da završe školu i razviju svoje sposobnosti“, objašnjava Morina.

„Devojčice često preuzimaju obaveze odraslih pre vremena. Psihički teret i odgovornost za porodicu može biti prevelik, što dovodi do stresa, depresije i osećaja beznađa. Sistem retko prepoznaje ove potrebe dok nije kasno“, dodaje Maksimović.

Institucionalni odgovor

„Institucije često reaguju prekasno. Devojčica u zdravstveni sistem ulazi tek kada je već trudna. Škola je ne vidi ako nekoliko dana ne dolazi, a Centar za socijalni rad reaguje tek kada je problem eskalirao. Potrebno je više saradnje svih ustanova i prevencija – jer kazne za porodice ne rešavaju problem“, kaže Morina.

„Sistem ne može da reši problem ako se oslanja samo na zakonske kazne. Potrebno je uključivanje svih institucija – domova zdravlja, škola, centara za socijalni rad, policije i tužilaštva. Najvažnije je obrazovanje devojčica i osnaživanje porodica da prepoznaju i spreče rane brakove“, dodaje Maksimović.

Prevencija i rešenja

„Najvažnija prevencija je obrazovanje – kako devojčica, tako i zajednice. Moramo da podignemo svest o posledicama ranih brakova i da pokažemo alternative koje ne ugrožavaju zdravlje i budućnost“, ističe Morina.

„Romski medijatori igraju ključnu ulogu. Oni grade poverenje između zajednice i institucija, omogućavaju pristup zdravstvenim i socijalnim uslugama i pomažu u edukaciji roditelja i devojčica. To je jedan od retkih načina da devojčice postanu vidljive sistemu“, dodaje Maksimović.

Sagovornice se slažu da je potrebno raditi i na zakonskim promenama:

„Maloletnički brakovi nisu tradicija – oni su nasilje i trgovina decom. Samo sistemskim zakonskim merama, zajedno sa obrazovanjem i institucionalnim odgovorom, možemo zaštititi decu i obezbediti im pravo na detinjstvo“, zaključuju Morina i Maksimović.

Rani i prinudni brakovi imaju višestruke i dugoročne posledice – od zdravstvenih i psiholoških problema do gubitka obrazovanja i ekonomske nezavisnosti. Glasovi profesionalaca sa terena jasno pokazuju da je problem duboko ukorenjen, ali i da postoji rešenje kroz saradnju, obrazovanje i primenu zakona.

„Svaka devojčica zaslužuje šansu da završi školu, stekne znanje i bude osnažena da vodi samostalan život. Samo zajedničkim radom i jasnim zakonodavnim merama možemo zaštititi decu i pružiti im pravo na detinjstvo i dostojanstven život“, poručuju sagovornice.