Sveta velikomučenica Hristina slavi se 6. avgusta i ubraja se među najpotresnije i najsvetlije likove ranohrišćanskog mučeništva. Njena životna priča ostaje snažan simbol vere, hrabrosti i nepokolebljive duhovne snage.
Rođena je u 3. veku u gradu Tiru, na području današnjeg Libana, u porodici pagana. Njen otac Urban bio je rimski namesnik, koji ju je zbog njene izuzetne lepote zatvorio u kulu, pokušavajući da je posveti idolima. Međutim, Hristina je već u jedanaestoj godini odbacila idolopoklonstvo i, nakon što joj se javio anđeo i nazvao je nevestom Hristovom, primila hrišćansku veru.
U znak svoje odanosti Hristu, polupala je sve idole u odaji, što je izazvalo strašan gnev njenog oca. Urban ju je podvrgao jezivim mukama: strugao joj je telo, polivao vrelim uljem, vezivao je za točak sa ognjem, a zatim je bacio u more s kamenom oko vrata. Ni smrt oca nije zaustavila mučenja – nasljednici su nastavili zlostavljanje. Jedan od njih joj je odsekao grudi i jezik, ali je Hristina, prema predanju, bacila sopstveni jezik u oči mučitelju, koji je odmah oslepeo. Na kraju, pogubljena je mačem, a duša joj se, kako vernici veruju, uznela u nebesko carstvo.
Na dan kada se proslavlja uspomena na Svetu Hristinu, vernici joj se obraćaju molitvom, tražeći duševni mir, snagu u trpljenju i zaštitu od zla. Jedna od molitava glasi:
„Ovčica Tvoja, Isuse, Hristina, zove silnim glasom:
Tebe, Ženiče moj, ljubim i tražeći Te stradam…
Primi me kao čistu žrtvu, s љubavљu žrtvovanu za Tebe.
Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.“
Iako ovaj praznik nije označen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, duboko se poštuje kao dan sećanja na nepokolebljivu veru i snagu duhovne ljubavi.