Zaplena velike količine zlata vrednosti 357.000 evra pre nekoliko nedelja na prelazu Horgoš, samo je poslednji slučaj u nizu pokušaja krijumčarenja plemenitih metala preko naše granice. Tokom protekle decenije, carinski službenici zaplenili su više od 142 kilograma zlata, koje su pronalazili na najčudnijim mestima poput dečijih pelena, kesica čaja, ili u tetrapaka mleka. Samo tokom prošle godine –  otkriveno je više od 18 kilograma žutog metala. 

Foto: shutterstock

Dok iz Uprave carina kažu da je to uobičajeno za krizna vremena, kada cena žutog metala skače, stručnjaci za trgovinu ovim metalom iz kompanije „Tavex zlato&srebro“ podsećaju građane kako da se zaštite od prevara ilegalnih trgovaca. Naglašavaju da investiciono zlato uvek treba kupovati kod proverenih trgovaca, u originalnom pakovanju i uz fiskalni račun.

Prema podacima Uprave carina, poslednje sprečavanje krijumčarenja zlatom zabeleženo je 8. maja, kada je u prtljagu putnika otkriven neprijavljeni zlatni nakit, investiciono zlato i kolekcija luksuznih satova.

Krijumčarili zlato čak i u teglama ajvara

– Krizna vremena, bez obzira čime su uslovljena, uvek iznova pokreću trend krijumčarenja robe koja ima univerzalnu i dugotrajnu vrednost, kao što je slučaj sa plemenitim metalima. Posmatrano u širem vremenskom kontekstu, carinici su zlato pronalazili u gotovo svim oblicima: u prahu, listićima, polugama, pločicama, lomljeno ili pretopljeno, ali je ipak najviše bilo nakita – kažu nam iz Uprave carina i dodaju da krijumčari veće količine zlata uglavnom skrivaju u fabričkim ili sprecijalno dograđenim šupljinama vozila, dok ga putnici kriju na najrazličitijim mestima.

– Najčešće su ga sakrivali u prtljagu, torbicama, pojasevima oko struka, cipelama, vešu, ali smo ga pronalazili i u dečijim igračkama, pelenama, jastucima, pa čak i originalnim pakovanjima turskog čaja – navode naši sagovornici i kažu da su carinski službenici ovaj plemeniti metal otkrivali čak i u deterdžentu za rublje, naizgled neotvorenom tetrapaku sokova i mleka, gotovim jelima, šupljinama vešalica za garderobu, pa čak i u teglama ajvara.

Neobičan je i slučaj sa graničnog prelaza Gradina od pre nekoliko godina, kada je putnica jednog autobusa pokušala da ispod pazuha sakrije i prokrijumčari gotovo dva kilograma zlatnog nakita – kažu iz Carina. – Među krijumčarima ima i stranih i domaćih državljana, mada prednjače strani, zbog toga što je Srbija na raskrsnici puteva između istoka i zapada i tranzitna je zemlja za mnoge putnike.

Poluga mora da ima sertifikat i osnovne podatke

Prema podacima Ministarstva trgovine, tokom prošle godine samo 14 kompanija dobilo je dozvolu za uvoz investicionog zlata. To podrazumeva niz prateće dokumentacije i sertifikata koje trgovac mora da poseduje.

– Svaka poluga mora da ima sertifikat, a to je njeno originalno pakovanje. Kupac treba da vodi računa da pakovanje nije otvarano, oštećeno i da su svi detalji na samoj polugi verni, a to su serijski broj, težina, čistoća, kao i da se ne razlikuje jedna od druge – svi detalji moraju biti identični – objašnjava Georgi Hristov generalni direktor „Tavex zlato&srebro“. – Takođe, svaka zlatna poluga ima određene dimenzije – težinu, širinu, visinu. Ako proizvod nije ispravan, jedan od ovih parametara neće biti tačan.

Što se kovanica tiče, kod njih sertifikat ne postoji, tako da su jedine opcije za proveru: težina i dimenzije proizvoda, kao i generalno stanje i detalji proizvoda. Ukoliko je kovanica lakša, to može da ukazuje da je proizvod izrađen od drugog metala ili nije adekvatne čistoće, jer zlato ima specifičnu gustinu. Samo stanje proizvoda – sitna ošćetenja, nesaobraznost proizvoda, tragovi korišćenja, takođe ukazuju da neoriginalan proizvod. Kada je kovanica potpuno nova, njega težina stopostotno mora odgovarati deklarisanoj. Na primer, dukati Franc Jozef i Bečka filharmonija se danas rade na mašinama najnovije tehnologije, tako da detalji tih kovanica moraju biti izuzetno precizni, te nije moguće da budu nesimetrične ili različite.

Kako Hristov navodi, preporuka za kupce je da se sve kupuju legalno, kod zvaničnih trgovaca investicionog zlata. Na taj će se način zaštititi i biti sigurni da su obavili bezbednu kupovinu.

– Pakovanja zlatnih poluga izgledaju kao debitne kartice – to pakovanje predstavlja njihov sertifikat. Na samom pakovanju postoji serijski broj koji je naveden i na samoj polugi. Spakovani zajedno predstavljaju jedan nedeljivi deo – zato pakovanje mora biti fabrički zatvoreno. Nije moguće da postoji bilo kakvo „fabričko“ oštećenje pakovanja – objašnjava Hristov i dodaje da se za razliku od poluga, kovanice iz livnice šalju u plastičnom pakovanju koja se zove „tubus“.

– Gotovo svaka kovanica kojom se trguje u Srbiji je iz livnice Muenze Osterreich, koja sve svoje proizvode šalje na isti način. Nakon prijema svaki trgovac pakuje svaku kovanicu u zasebnu plastičnu kapsulicu, tako da za ove proizvode pakovanje trgovca nije garancija da je proizvod ispravan – tvrdi naš sagovornik i podvlači da sertifikate u svetu mogu da izdaju samo zvanični proizvođači proizvoda.

Kako kaže, da bi neki proizvod imao sertifikat, on pre svega mora da bude deo tog sertifikata – proizvod i njegovo pakovanje su nedeljivi.

– Sa druge stane, ako postoji serijski broj on mora biti naveden i na pakovanju i na sertifikatu. Međutim, neki trgovci izdaju takozvane sertifikate – odštampani komad papira koji u realnosti ne vredi ništa. Ukoliko se klijent odluči da kupi zlatnu polugu – dobiće sertifikat svakako – a to je samo pakovanje poluge, direktno iz livnice. Uz tu polugu zakonski on mora da dobije fiskalni račun i fakturu, a serijski broj proizvoda mora biti naveden na fakturi – naglašava Hristov.

Domaći propisi usaglašeni sa zakonodavstvom EU

Kako u Upravi carina kažu, mada su domaći propisi gotovo u potpunosti usaglašeni sa propisima EU, kao i sa pravnom regulativom zemalja regiona, odakle dolazi najveći broj tranzitnih putnika, najčešći izgovor svih koji pokušaju da ilegalno unesu zlato, je da nisu znali da je prilikom ulaska u našu zemlju potrebno prijaviti sve dragocenosti, izuzev ličnog nakita.

– Uz puno uvažavanje kulturoloških razlika i tradicije pojedinih naroda, pod ličnim nakitom se podrazumeva ono što putnik nosi na sebi, ili pak za potrebe datog putovanja, dok je kao i svuda u svetu, veće količine dragocenosti potrebno prijaviti – objašnjavaju u Upravi carina. Kako dodaju, dragocenosti koje nisu regularno prijavljene na granici, budu oduzete, privremeno ili trajno, a o sudbini zadržanog zlata, kao i svih drugih roba, odlučuje nadležni sud. Sve ono što pravosnažnom sudskom presudom bude trajno oduzeto, izlaže se javnoj prodaji.

Nadležni apeluju na kupce da pazare samo kod registrovanih trgovaca, jer u suprotnom rizikuju da plate robu koja ne odgovara ponudi i pri tom izgube novac, jer takvi trgovci često prestaju da rade, odnosno u slučaju onlajn prodaje, „gase“ sajtove i mobilne telefone, pa kupac više ne može da stupi sa njima u kontakt.

Izvor: Blink2