Према подацима Завода за јавно здравље Пожаревац, један од најчешћих дијагноза које су регистроване у служби опште медицине на територији Браничевског округа 2018. године је хипертензија, тј. висок крвни притисак, чак 16.592. особе од укупно 110.536 корисника службе опште медицине.

На територији Браничевског округа здравствене услуге у оквиру служби опште медицине остварује 110.536 корисника. У оквиру служби опште медицине домова здравља Браничевског округа у 2018. години регистровано је укупно 161.547 обољења. У периоду од 2007-2018. године уочава се благо смањење стопе оболевања у овој служби.

Такође, једна од најчешћих дијагноза које су регистроване у служби медицине рада на територији Браничевског округа 2018. године је хипертензија (висок крвни притисак) и регистрована је код 5.199 пацијената који се лече у поменутој служби.

Артеријска хипертензија (Хyпертенсио артериалис, хyпертенсион) или повишен крвни притисак је патолошко стање које се карактерише систолним крвним притиском изнад 140 ммХг(18.7 кПа) и дијастолним изнад 90 мм Хг(11.9 кПа).

Најчешће су повишени и један и други (тзв.доњи и горњи). Може бити повишен само систолни, само дијастолни или систолни (сyстолиц блоод прессуре) повишен, а дијастолни (диастолиц блоод прессуре) снижен.

Узрок настанка

Наслеђе има велику улогу у настанку ове болести. Велики број оболелих има ген одговоран за појаву хипертензије. Ген је означен као Ц3Ф. Kод људи са геном Д3Ф различити фактори доводе до раста притиска. То су нпр. повећан унос соли (преко 3г дневно), претеран унос кафе, алкохола, никотина, гојазност и физичка неактивност.

У Србији половина одраслог становништва има висок крвни притисак – У току је Међународни конгрес хипертензије у Београду

Седми по реду Kонгрес о хипертензији отворен је у четвртак и трајаће и данас. Kонгресу присуствује више од 400 учесника из земље и иностранства, укључујући и водеће светске стручњаке за лечење хипертензије и кардиоваскуларних болести из Немачке, Италије, Швајцарске, Шпаније, Грчке, Белгије, као и из земаља региона, Словеније, Хрватске и Босне и Херцеговине.

У Србији готово 50% одраслог становништва има дијагностиковану хипертензију. Висок крвни притисак повећава ризик од настанка можданог удара, инфаркта миокарда, срчане инсуфицијенције и периферне васкуларнеболести.

Хипертензија је најмасовнији фактор ризика за настанак кардиоваскуларних болести, далеко чешћи од дијабетеса, пушења и повишених вредности масноћа у крви. Kомпликације су бројне, а вероватноћа да се јаве зависи од доста фактора, наводи се у саопштењу Удружења за хипертензију Србије.

О високом крвном притиску, превенцији, лечењу према најновијим европским препорукама, као и о значају мулитдисциплинарног приступа говориће проф. др Весна Стојанов из Удружења за хипертензију Србије и председница и начелница Центра за хипертензију KЦ Србије, проф. др Реинхолд Kреутз из Европског Удружење за хипертензију- председник и директор Института за клиничку фармакологију и токсикологију, Медицинског факултета у Берлину, проф. др Бојан Јелаковић из Хрватског друштва за хипертензијуи и др KБЦ Загреб и проф. др Петер Нилссон са Одељења за клиничке студије Универзитетске болнице у Малмеу.

Велика пажња на Kонгресу посвећена је достигнућима у превенцији, дијагностици и лечењу артеријске хипертензије с циљем спречавања кардиоваскуларнх и других компликација.

Извор: РТВ „Бисер“, еКапија

Фото: Pixabay