Непознате особе су данас скинуле са постамента бисту песникиње Милице Стојадиновић Српкиње (1828-1878) и оставили је у оближњем жбуњу у Сунчаном парку у центру Пожаревца.

Радници Центра за културу, испред којег је биста била постављена од 1995. године, склонили су је на сигурно, до враћања на првобитно место.

Случај је пријављен полицији, а у откривању починиоца помоћи ће и снимци надзорних камера на згради Центра за културу и Вишег суда.

У Сунчаном парку постављене су и бисте познатих глумаца Миливоја Живановића и Жанке Стокић, као и драматурга Слободана Стојановића, али вандали ове бисте нису дирали.

Песникиња Милица Стојадиновић Српкиња сахрањена је на Старом гробљу у Пожаревцу, јер је преминула за време посете свом брату који је овде живео. На њеном гробу, под крошњом дрвета и поред беле спомен-плоче, постављена је камена клупа, на коју се полаже цвеће на дан годишњице њеног рођења и смрти.

Стихови Милице Стојадиновић Српкиње

ПЕВАМ ПЕСМУ

на коју ме ово тамно облачито вече побуђује:

Звезде се крију
Небо је мутно,
Облаци с’ вију
По небу журно.

Облаци страшни,
Ах, куда, куда?
Немојте небо
Наткрити свуда!

У једном крају
Белога света
С надеждом блиста
Сад једна звезда.

О, даље, даље
Од звезде оне,
Да ни облачак
На њу не клоне.

Да њени зраци
У ноћи овој
Просипљу наду
Мајци тужећој.

Која ј’ то мајка
Сви је ми знамо,
Јер њену тугу
Давно слушамо.

14. августа 1854.

НА СМРТ

једној лепој сеоској девојци умрлој 2. марта 1855.

Твоје се друге купе,
Ој, лепа дево ти,
Рузмарин цвеће сваку
Кити зелени.

Под венцем и ти, млада,
Дочека данас све,
Али не као нева
Свате кићене.

А сваки сузе рони.
На какав идеш пут
Кад с’ звона гласи роје
И мајка бије груд?

Свенуо то је цветак
У мају века свог,
Смрти га ладна рука
Са света скиде тог.

Сузе га свију прате
Јер лепа душа би,
Пак се и богу самом
На небу омили.

1855.

 

Podeli