Vesti

Milena Pavlović Barili rođena je u Požarevcu, 5. novembra 1909. kao jedino dete Danice Pavlović i Bruna Barilija, italijanskog kompozitora, muzičkog kritičara i pesnika.

Od najranijeg detinjstva, Milena je pokazivala izuzetan talenat. Gotovo čim je progovorila, majka Milenu uči uporedo i srpski i italijanski jezik. U tom periodu pokazuje i interesovanje za crtanje. Niže razrede je završavala u Bergamu, Rimu, Požarevcu. Milena je u to vreme već imala puno crteža za koje su, prema rečima njene majke, mnogi u Italiji, pa čak i čuveni, tada jugoslovenski vajar Ivan Meštrović, govorili da su sjajni. Tokom boravka u Gracu, uči i nemački jezik. Po povratku u Požarevac 1922. godine Milena privatno završava drugi razred gimnazije i pripremni tečaj za upis u Umetničku školu u Beogradu, na koju biva primljena, uprkos činjenici da ima tek 12 godina. Umetničku školu pohađa uporedo sa nižom gimnazijom.

Milena je umetničku školu završila u Beogradu, gde su joj profesori bili Beta Vukanović i Ljubomir Ivanović, a školski drugovi Đorđe Andrejević Kun i Lazar Ličanoski. Kasnije odlazi u Minhen kod profesora Habermana i Fon Štuka. Koliko je bila velika umetnica u tome periodu, govori i činjenica da Fon Štuk uopšte nije primao devojke na svojoj klasi. Milena je bila izuzetak, a ne smemo zaboraviti da je Fon Štuk bio profesor i poznatom ruskom slikaru Vasiliju Kandinskom.

Nakon Minhena vraća se u Požarevac, gde pokušavala da se zaposli, ali kako Ministarstvo prosvete nije imalo dovoljno sredstava za njeno zaposlenje, Milena odlazi u London. Prepoznavši njen talenat, već 1930. godine imala je samostalnu izložbu u „Blumsberi“ galeriji. Dve godine kasnije, odlazi na Monmartr u Pariz i druži se sa najeminentnijim stvaraocima svog doba, kao što je bio veliki Pol Valeri, koji je prema zapisima njene majke, rekao “Milena, vi lepše slikate, nego što ja pišem”. Žan Kasu joj je jednom prilikom rekao da “poseduje ključeve snova slikarstva”.

Dok je bila u Umetničkoj školi u Beogradu, živela je na dvoru svog rođaka Kralja Aleksandra, gde je bio bioskop i često je gledala filmove Rudolfa Valentina, tako da u Galeriji ima slika sa motivima iz Valentinovih filmova.

Samostalno je izlagala u Beogradu i Požarevcu 1928. i 1929. u Parizu 1932. i 1938, u Rimu 1932. i 1937, Firenci 1933, u Njujorku 1940. i 1943, u Vašingtonu 1944. godine.

U Parizu na jednoj samostalnoj izložbi 1932. godine, Milena upoznaje svoju veliku ljubav, kubanskog pijanistu Rodriga Gonzalesa. On je kupio od nje autoportret i tako je počela njihova ljubav. Toliko ga je volela, da ga je na svoji slikama predstavljala kao morskog Boga. Međutim, to ipak nije bila ljubav o kojoj svi sanjamo.

Boravak u Parizu joj je omogućio poznanstvo sa Andreom Bretonom, tvorcem nadrealizma, koji je ocenjivao Milenine slike, govoreći da ona pripada „mekom“ nadrealističkom pravcu, kada je slikala krilatu vazu. Posmatrajući njene slike iz vremena boravka u Parizu stiče se utisak da je radila akvarel, ali ipak je radila uljima. Linije su veoma bile dominantne na slikama.

Kada govorimo o Mileni kao velikoj umetnici, važno je napomenuti da je po odlasku u Ameriku, za vrlo kratko vreme, već 1940. godine imala samostalnu izložbu, na kojoj predstavlja svoj nadaleko čuveni autoportret, remek delo našeg slikarstva.

1939. godine odlazi u Ameriku da bi videla veliku retrospektivnu izložbu nadrealista, gde su svoje slike predstavili Salvador Dali, Rene Magrit i Maks Ernst u galeriji „Džulijan Levi“ u Njujorku. Koliko je bila velika umetnica govori i činjenica da je u avgustu stigla u Njujork, a već u decembru iste godine radi za modne časopise poput „Voga“. Već naredne gadine radila je naslovnu stranu ovog velikog modnog časopisa i tako postala jedini naš umetnik kome je to pošlo za rukom. Obožavala je modu radila je za „Harper’s bazaar“, „Town and country“,„Glamour“, „Charm“, radila je reklame za parfeme „Escape“ i „Revlon“ kozmetiku.

Godine 1943. udala se za Roberta Tomasa Astor Goslena iz Čikaga. Posle izložbe u Vašingtonu, zatražio je da uradi njegov portret. Zavoleli su se i venčali.

Umrla je 6. marta u Njujorku.

U svom fondu Galerija ima 894 umetnička rada Milene Pavlović Barili,od kojih 40 imaju status „od velikog značaja za republiku“, (136 ulja,51 pastel, 415 crteža, 286 tempera i akvarela, 6 grafika), 50 dela iz zbirke Bijenala i savremenih autora, 9 radova iz porodične umetničke zbirke,što ukupno iznosi 951 rad. Pokretnu imovinu Fondacije čine i lične stvari, biblioteka (228 publikacija) i dokumentacija i arhivska građa članova porodice Pavlović i Barilli, te na taj način ista postaje i svojevrstan informaciono-dokumentacioni centar.

Galerija je za javnost svečano otvorena 24. juna 1962.godine,pod krovom preuređene stare porodične kuće Pavlovića. Tom prilikom Danica Pavlović je otkrila memorijalnu ploču sa urezanom posvetom: “Milenin dom-njenom talentu, vrednoći i mladosti-mama“. Kao muzej memorijalnog tipa sa umetničkim fondom, ličnim predmetima Milene Pavlović Barili, Mileninom bibliotekom, porodičnom zaostavštinom i arhivskom građom, obavlja poslove zaštite, istraživanja, evidentiranja, prikupljanja, sređivanja, publikovanja i prezentacije kulturnih dobara-umetničkih radova Milene Pavlović Barili i porodične zaostavštine.

Osim velikog broja Mileninih radova koji se čuvaju u požarevačkoj galeriji, odnosno njenoj rodnoj kući, neki portreti se nalaze kod porodice Margaret Malori, Milenine prijateljice. Gospođa Malori bila je Milenina prijateljica i mecena u Njujorku, ali i darodavac više Mileninih slika za memorijalnu galeriju u Požarevcu, gde je lično doputovala tokom ’60-ih godina.

 

 

Najčitanije objave