Још од давнина, Ртањ је био предмет посебног поштовања међу становницима Србије. Некада због свог необичног облика, често због необичних и мистичних појава на њему, а још чешће због лековитог биља које расте искључиво на овој планини.

Kада се пажљиво загледате ка Шиљку, врху ове планине, схватите да испред себе имате необичан и несвакидашњи облик у природи – идеалну тространу пирамиду. Kо је одговоран за оштре ивице ове планине питање је које у зависности од веровања има безброј одговора. На Светском конгресу поштовалаца и истраживача неидентификованих летећих објеката, у Балтимору 2012. године донет је закључак да је наша планина центар ванземаљског живота и оностраних појава у целом свету, као и да је управо због тога свим светским силама Србија интересантна.

Ипак, чињенице говоре да ова планина између Параћина и Зајечара у својој утроби има бројне подземне изворе, пећине и јаме. Ртањ је кречњачки масив Kарпатско-балканског планинског система, а његова источна граница дефинисана је Црним Тимоком и линијом Бољевац-Рујиште. Геолошки супстрат се састоји од кречњака, палеозојских шкриљаца и пешчара. У појасу од 700-950 метара концентрисан је узак појас доломита.

Подручје има континенталну планинску климу и одликује се мешовитим шумама јеле и букве, као и бројним ливадским формацијама. Неколико биљних врста расте само на овој планини, а најпознатији ртањски чај (Сатуреа монтана) веома је делотворан у лечењу бронхитиса, астме, кашља и упале дисајних органа код деце.

Домаћи истраживачи енергетских поља тврде да пирамида Ртањ делује као систем који на неки начин апсорбује негативну енергију из околине и трансформише је у енергије које благотворно делују на људски организам. Биодиверзитет планине је релативно добро очуван, са малим антропогеним притиском који се односи пре свега на експлоатацију шума и сакупљање лековитог биља. Према националном законодавству, подручје има статус Резервата природе (1958), и објекат је геонаслеђа Србије. Налази се на листи потенцијалних Ботанички значајних подручја у Србији. Ртањ је рај за планинаре из читавог региона, зато што су за поход на врх потребна веома добра кондиција и права опрема.

У подножју Ртња налази се истоимено насеље које је основао Самуило Минх, власник фабрике текстила у Параћину, када је 1902. године овде отворио рудник угља. Породични посао јеврејске породице Минх преузео је Самуилов син, Јулиус који је извршио самоубиство. Његова мајка Грета је на врху Ртња подигла капелу, њему у спомен. Породица је учинила доста како би рудари имали задовољавајући стандард живота, па је тако насеље добило приватну школу, комфорне станове, амбуланту, биоскоп и кафану. Такође су подигли пар од око 40 хектара са око 150 врста дрвећа, растиња и другог цвећа.

Тешко да ћемо у некој скоријој будућности сазнати одговоре на највеће мистерије ове планине, али у тим мистеријама лежи драж ове предивне природне творевине у нашој земљи, као и прилика да подручје процвета захваљујући туризму.

Извор: Национална географија Србија