Танго је до данас остао у средишту емотивног живота портена – становника лучкога града Буенос Ајреса – јер дирљива, узнесена, чезнутљива лирика музике чини суштински део припадности овом напаћеном, сјајном граду.
Заиста, чини се да се у мрачним данима појавило ново занимање за танго. Након кратког раздобља обиља раних 90-их, које је Буенос Ајрес испуњавало бљештавилом, најтежа економска криза у историји Аргентине гурнула је половину становништва испод границе сиромаштва.
Али, и док су једва излазили на крај с дажбинама и страховали од деложације, многи су пронашли нови смисао у музици и плесу – који нису ни лаки ни испразни. И погодују времену.
Kрајем XИX века река европских досељеника, махом из Италије, пристигла је у Аргентину и многи су пронашли или развили послове у том центру и око њега. Својим мелодичним, рекло би се оперским певањем обогатили су првобитно обичну музику и сиров плес: танго.
Izvor: nationalgeographic.rs