U susret Savindanu Centar za kulturu Požarevac i beogradska Škola gusala „Sandić“ priredili su požarevačkoj publici jedinstven događaj koji je prisutne u Maloj sali vratio u vreme čojstva i junaštva.
U doba okupljanja naših starih na mobama ili na zimskim susretanjima, gde se družilo uz epsku narodnu poeziju koja je zadivila i samog Getea. Oni su preneli naš duh starostavni, kada se guslalo, ugovarali razni poslovi, podelio poneki skriveni pogled između momka i devojke… Pevalo se o staroj srpskoj slavi, carevima i junacima, vilama i atovima, blagu nebrojenom, svili i kadifi, kosovskom mitu… I ove večeri pred požarevačkom publikom, koja je goste na kraju ispratila ovacijama, nastupili su div junaci i jedna vila iz tih epskih narodnih pesama. Kao i nekada, kada je jedan od najvećih umova našeg roda Petar Petrović Njegoš guslao, čuli su se moćni glasovi najpoznatijih guslara našeg doba i predivni zvuci instrumenta koji je svojim tonovima odzvanjao prizvajući naše kolektivno nesvesno iz praiskona. Gusle su prastari instrument. I pored toga što ih datiraju u mnogo kasniji period koji se meri stotinama godina, one zvuče kao da su potekle od pre par milenijuma kada je čovek tek uspeo da napravi prvi instrument. Sve ovo su utisci koje su osnivač guslarske škole Vukojica Sandić, njegov učenik Mihailo Stevanović, zatim gost i jedan od priznatijih guslara Milan Kovačević, uz milozvučnu interpretaciju etno pojca Marije Sandić ostavili na prisutne. Niko od njih nije ni naslutio kakav umetnički performans će doživeti, tako da su goste ispratili dugotrajnim i burnim aplauzom.
Voditelj programa, takođe pun pogodak zbog podrške koju uvek pruža očuvanju tradicije, ali pre svega, zbog umetničke veličine koju sa sobom nosi i nadahnuća, bio je prvak Narodnog pozorišta u Beogradu Lepomir Ivković. Ovakav događaj bi pre 30-tak godina ostao nezapažen, međutim, u novije vreme primećuje se buđenje u narodu i podizanje svesti o vrednosti ove nematerijalne zaostavštine, rekli bi smo, nulte kategorije.
Prema rečima Vukojice Sandića, publike je sve više, kao i novih škola guslarstva. Ono što mi primećujemo je da pesme za gusle savremenih autora ne zaostaju po lepoti, patriotizmu i umetničkoj vrednosti u odnosu na tradicionalnu epsku poeziju. Stoga su ovi čuvari naše tradicije i uspeli da pridobiju interesovanje publike posle vremena teškog i agresivnog pokušaja zatiranja i zapostavljanja naše kulturne baštine. Bilo je primetno prisustvo mladih u Maloj sali požarevačkog Centra za kulturu što potvrđuje reči osnivača škole. Marija Sandić je nastupila prvi put u Požarevcu i reakcija publike je nadmašila sva njena očekivanja. Bilo je to uzajamno oduševljenje i izvanredna povratna reakcija, tako da su i jedni i drugi, gosti i domaćini, po završenom koncertu salu napustili prepuni pozitivnih utisaka. Prema njenom mišljenju ljudi se u ovim smutnim vremenima vraćaju pravim vrednostima: guslama, veri, otadžbini i tradiciji. Vukojica Sandić je za RTV Biser rekao da su nastupili interpretirajući pesme pretkosovskog, kosovskog i pokosovskog ciklusa, kao i dve autorske koje je on napisao. Postoje mišljenja da ne treba pisati nove pesme za gusle, ali kako on kaže, sam narod je prosejao kako stare, tako i nove pesme koje su prošle test vremena i publike. Program u Požarevcu je realizovan u tematskim celinama tako da je bio ostvaren pun doživljaj onoga što postoji u našem bogatom usmenom predanju. On je izrazio zadovoljstvo činjenicom da smo od situacije gde je ta vrsta tradicije bila pred gašenjem danas došli do toga da se otvaraju nove guslarske škole. „Nestankom tradicije gube se kultura, a kasnije i jezik i onda to više nije taj narod“, rekao je Sandić. „Cilj svih ciljeva je vratiti gusle na pijedestal koji one zaslužuju, a to znači vratiti ih u sve srpske domove radi očuvanja vere, kulture, tradicije i običaja čime se čuvaju moral i sve zavetne vrline naših viteških predaka.“
Svakako, ovo je bilo veče posvećeno takvim vrednostima, a koje će Požarevljani nositi u srcu. Kao i njihovi gosti, zbog oduševljenja koje je publika pokazala. Duhovi naših predaka bili su sa njima te večeri. Oni žive kroz naše kolektivno pamćenje. Izgleda da će ovo biti samo jedan u nizu novih susretanja između njih.
Uskliknimo s ljubavlju.