Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave veliku hrišćansku mučenicu Pelagiju Tarsijsku.
Sveta mučenica Pelagija Tersijska, iako od roditelja neznabožaca, još od malih nogu je u srcu osetila ljubav prema hrišćanstvu. U to vreme je Car Dioklecijan najstrožije progonio hrišćane, ali igrom slučaja, njegov sin se zaljubi u Pelagiju.
Kako bi izbegla prosidbu, Pelagija je spas potražila kod episkopa Klinona, koji je uputio u veru i krstio. Zbacila je svoje skupe odore, odrekla se bogatstva i kao uboga devojka se vratila kući i priznala majci da se krstila i da je svoj život posvetila Hristu. Kad je ovo čuo Dioklecijanov sin, od tuge se probo mačem i usmrtio. Pelagijina majka, koja je želela da se ćerka dobro uda, iz zlobe preda ćerku Dioklecijanu na milost.
Dioklecijan se zaljubi u prelepo devojče, ali pošto je Pelagija ostala nepokolebljiva u nameri da se ne udaje, on je osudi na strašne muke – da se sažeženje u metalnom volu, usijanom od ognja. Kada su je mučitelji obnažili, sveta Pelagija se prekrsti krstom i s molitvom na usnama, sama uđe u usijanog vola, gde se u tren oka sva rastopi kao vosak.
Podstaknuti ovom pričom, u narodu su se stvorili običaji koje treba praktikovati na današnji dan. Danas se ne pale sveće, niti veći plamenovi. U protivnom, verovanje kaže da ćete na sebe navući zlu Pelagijinu sudbinu i ostati bez roda i poroda, ali i ljubavi. Žene koje ne mogu da dobiju bebu, danas bi trebalo da vežu stručak ruzmarina i stave ga ispod jastuka, tako će prizvati dobre duhove da im pomognu.