Недеља здравља уста и зуба традиционално обележава у трећој недељи маја месеца, од 1991. године. Овогодишња кампања се обележава од 17. до 23. маја под слоганом „Здраве навике за здраве зубе.”
Светска здравствена организација дефинише орално здравље као „стање без хроничног бола уста и лица, без малигних болести усне дупље и грла, оралних инфекција и рана, без обољења десни, каријеса, губитка зуба, као и без других обољења и стања који ограничавају капацитет особе да жваће, гризе, смеје се, говори и негативно се одражавају на психо-социјално благостање”. Болести уста и зуба узрокују бол, нелагодности, али могу довести и до озбиљних последица по опште здравље. Због здравствених, социјалних и економских последица обољења уста и зуба представљају велики јавноздравствени проблем.
Каријес, периодонтална обољења тј. обољења десни, орални карциноми, оралне манифестације HIV инфекције и трауме уста и зуба спадају у најчешћа орална обољења и стања, а у великој мери их је могуће превенирати или се могу лечити у раној фази. Према проценама Глобалне студије оптерећења болестима из 2017. године у свету скоро 3,5 милијарди људи има неко орално обољење, а више од 530 милиона деце има каријес млечних зуба. Веома је висока учесталост обољења потпорног апарата зуба, која су присутна код сваког десетог становника у свету. У великом броју земаља са ниским и средњим приходима, са порастом урбанизације и променама у условима живљења, учесталост оралних обољења наставља да расте.
Истраживање о оралном здрављу деце у Србији које је спроведено 2019–2020. године показaло је да у Србији 13,4% деце узраста 12–36 месеци има један или више каријесних млечних зуба, као и да у овом узрасту више од половине деце (52,9%) свакодневно конзумира слаткише. Резултати овог истраживања показали су и да 50,9% деце узраста 36–71 месец има каријес или неку његову компликацију, као и да свако пето дете (17,8%) у предшколском узрасту има уочљиву каријесну лезију на тек изниклом првом сталном молару. У узрасту 12 година све здраве зубе има 36% деце, а у узрасту 15 година 22% деце.
Високој учесталости оралних обољења на глобалном нивоу, поред неадекватног одржавања оралне хигијене на индивидуалном нивоу, у великој мери доприносе и недостатак заштите флуоридима, као и неадекватна покривеност стоматолошком здравственом заштитом на примарном нивоу.
Фактори ризика за настанак болести уста и зуба нису само лоша орална хигијена већ и фактори који су значајни и за настанак обољења срца и крвних судова, малигних обољења, дијабетеса, као што су: неправилна исхрана са великом количином масти, соли и шећера, употреба дуванских производа, штетна употреба алкохола, физичка неактивност, али и социјалне детерминанте здравља.
Мере заштите зуба треба спроводити током читавог живота, почевши и пре ницања зуба тј. током трудноће. Примена адекватних мера у млађем животном периоду омогућава унапређење општег и оралног здравља у каснијем животном периоду. Стога се посебна пажња у планирању и примени превентивних стоматолошких мера посвећује деци и младима. Нарочито значајна циљна група за превентивни рад су труднице и деца школског и предшколског узраста код којих се могу спровести скоро све мере заштите сталних и преосталих млечних зуба.
Опште препоруке за очување оралног здравља
Опште препоруке за очување оралног здравља нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, а подстиче се и укључивање порука о безбедном физичком окружењу, као и утицају конзумирања алкохола и пушења на орално здравље.
Препоруке за очување оралног здравља су:
- брига о здрављу уста и зуба детета од рођења и прва превентивна посета дечијем стоматологу у периоду од шестог месеца до навршене прве године живота;
- у зависности од старости детета, прање зуба, помоћ и/или надзор над прањем зуба детета од стране родитеља/старатеља углавном до десете године живота;
- одржавање адекватне хигијене што подразумева редовно прање зуба ујутру и увече пред спавање, као и после сваког оброка пастом за зубе са флуором и коришћење конца за зубе;
- посете стоматологу ради редовне контроле најмање једном у шест месеци уколико није потребно учесталије због лечења и уклањање зубног каменца од стране стоматолога;
- везивање сигурносних појасева у возилу, као и правилно коришћење дечијих ауто седишта;
- избалансирана исхрана богата воћем, поврћем и млечним производима са смањеним уносом шећера (избегавати унос слатких газираних напитака и грицкалица);
- престанак пушења;
- смањење или престанак конзумирања алкохола;
- коришћење заштитне опреме за спортске активности (кацига, штитник за зубе…).
Завод за јавно здравље Пожаревац, као и претходних година, у сарадњи са домовима здравља на територији Браничевског и Подунавског округа подржава и организује поменуту кампању, у циљу информисања становништва и стицања знања у вези са значајем и начинима очувања оралног здравља.
Извор: zzjzpo.rs