Virdžinija Vulf je bila engleska književnica, jedan od ključnih autora narativnog modernizma i osnivač feminističke književne kritike.
Virdžinija Stiven je rođena 25. januara 1882. godine u Londonu. Bila je kćerka Leslija Stivena, najobrazovanijeg i najuglednijeg pisca i filozofa tog doba. Virdžinija nikada nije završila, niti upisala fakultet, a sve što je naučila, naučila je kod kuće, od oca i njegovih prijatelja koji su često boravili u njihovoj kući. Čitajući knjige iz očeve biblioteke, od „malih nogu“ je bila uvučena u svet književnosti.
Svoj prvi roman, “Putovanje“, objavila je 1915. godine. Iako se držala tradicionalne naracije, u ovom romanu se ipak mogu primetiti pokušaji naglašavanja različitih narativnih perspektiva, korišćenje monologa i toka svesti – tehnike kojom se zalazi u unutrašnji svet i misli likova. Nakon ovog romana, napisala je još nekoliko koji takođe nisu doživeli veliki uspeh.
Prvi uspešan roman, koji se smatra njenim remek-delom, bio je njen četvrti roman po redu, pod nazivom “Gospođa Dalovej“, objavljen 1925. godine. Ova opčinjavajuća priča je prepuna unutrašnjih monologa, a pokrenula je problematična pitanja mesta žene u svetu i mentalnih bolesti u vremenu posle Prvog svetskog rata u Engleskoj. Ovaj roman je ekranizovan 1997. godine.
Roman “Ka svetioniku” je još jedno Virdžinijino remek-delo, u kom je ponovo naglasila nadmoćnost unutrašnjeg sveta i života nad spoljašnjim. Ovi romani su joj omogućili da postane poznata i cenjena spisateljica, na koju su se mnogi ugledali. Neki od njenih dela su još i: “Džejkobova soba“, “Noć i dan“, “Talasi“, “Sopstvena soba” i “Tri gvineje“.
Virdžinija je povremeno doživljavala nervne slomove, patila od depresije i melanholije. Ostavivši suprugu oproštajno pismo, jednoga dana je odlučila da prekine svoje muke, a ujedno i Leonardu olakša život.
Dana 28. marta 1941. godine obukla je kaput, džepove napunila kamenjem i skočila u reku Uz, u Jorkširu. Vlasti su našle njeno telo tri nedelje kasnije.
Izvor: edukacija.rs