Uvođenjem katastra nepokretnosti, zemljišne knjige su postale prevaziđen alat za evidenciju nepokretnosti i prava na njima, naglašavaju iz Republičkog geodetskog zavoda.
Manje od trećine teritorije Srbije bilo je pokriveno ovom evidencijom, pri čemu se polovina pretvarala da se obnova premera nikada nije ni desila. Odluka o napuštanju zemljišne knjige i prelasku na katastar nepokretnosti proizilazi iz pravne nesigurnosti i nefunkcionalnosti sistema zemljišne knjige, kao i tehničke neopremljenosti i nekompletnosti sistema, pri čemu je neažurnost bila najmanji problem.
Uspostavljanjem katastra nepokretnosti, otvorena su vrata digitalizaciji koja zatvara mogućnosti za korupciju i garantuje pravnu sigurnost vlasništva nad nepokretnostima.
Iako su u praksi prevaziđene, zemljišne knjige i dalje imaju svoje zagovornike koji vode bitku protiv digitalizacije iz očigledne nostalgija za koruptivnim praksama. Takođe, na pojedinim fakultetima u Srbiji, i dalje se izučavaju ovu relikti prošlih vekova, a postoje i oni koji grade karijere na njihovoj ‘slavnoj’ prošlosti.
Nova zgrada Arhiva predstavlja predstavlja simbol posvećenosti očuvanju naše istorije i nasleđa kroz moderno opremljen arhivski depo. U Arhivu RGZ-a se čuvaju dokumenti stari i po nekoliko decenija i vekova, među kojima su i zemljišne knjige.
Arhiv Republičkog geodetskog zavoda predstavlja najmoderniji i najveći arhiv u ovom delu Evrope – izgrađen po strogim svetskim standardima. Osim standardnih prostorija za čuvanje arhivske dokumentacije, depo sadrži specijalizovane prostorije za dezinfekciju i restauraciju dokumenata, kao i prostoriju za brzo zamrzavanje na -20 do -30 stepeni celzijusa, što je ključno za spašavanje arhivske građe od poplava.
